Vapijući glas / Arhimandrit Rafail (Karelin)

Product Description

Izbor tekstova iz knjige „Kako porodici vratiti izgubljenu radost“.

Odasvuda možemo čuti oratore kako govore o miru, ali njihova priča je zapravo laž i gnusno licemerstvo. Ovo je tako česta, sablažnjujuća pojava u savremenom civilizovanom svetu. Oko nas se odvija rat, i to neprekidan i okrutan rat u kojem nema primirja i kojem nema kraja, u kojem nema ni pobednika ni poraženih. Postoje samo dželati i njihove žrtve!

deo iz knjige:
O LEGALIZACIJI ABORTUSA

Govore nam da je neophodna legalizacija abortusa kod uzrasta 13-14 godina, i to bez obzira kolika je trudnoća, jer će te devojčice ionako tajno izvršiti abortus, a to se onda obično vrši u neodgovarajućim uslovima i bez profesionalnog znanja, što ugrožava njihov život. Kao prvo, počećemo od jedne male primedbe: a zašto ne vidimo drugi način brige o životu i zdravlju žene, osim kroz legalizaciju abortusa, i zašto se ta briga ne bi ispoljila kroz zaštitu materinstva, a ne kroz njegovo uništavanje? Kad bi centri za zdravstvenu zaštitu zaista bili zabrinuti za zdravlje žene, oni bi predložili bespaltne porođaje, a ne ubistvo ploda (naravno, mislimo na besplatne porođaje u pravom smislu te reči). Kao drugo, uopšte ne postoje bezopasni abortusi. Hirurška intervencija u toj oblasti ostavlja teške posledice u vidu predispozicije za rak i neplodnost, a često ima smrtni ishod čak i u sterilnim uslovima, a da i ne govorimo o neizbežnim psihičkim traumama.

Ubeđuju nas da će žena koja se odlučila na abortus to ionako učiniti. To bi valjda trebalo da znači da ne treba da se borimo protiv zločina, nego da ga potpomažemo, da uz pomoć zakona i društvenog mnenja stvaramo povoljnu atmosferu za ubistva dece? Zašto onda u tom slučaju ne bismo ozakonili prodaju i rasturanje droge? U tom smislu možemo navesti mnogo argumenata. Naprimer, bez obzira na sve zabrane narkomani će nastaviti da se venski drogiraju. Da bi zadovoljili svoju strast, koja prelazi u naviku i bolest, oni će se odati kriminalu, izvlačiće novac od roditelja, ili će početi da svoju decu lišavaju sredstava za život i na taj način će narkobiznis činiti još bogatijim. Zar onda ne bi bilo bolje da u gradovima i selima otvorimo specijalne centre u kojima će lekari u sterilnim uslovima ubrizgavati narkotike, kako se narkomani ne bi zarazili virusom side i postali njegovi prenosioci? Znači, treba učenicima deliti drogu kako ne bi krali novac za njenu kupovinu i objašnjavati im koju dozu treba da uzimaju u odnosu na svoju telesnu težinu, jer deca će to ionako negde na ulici kroz praksu naučiti i pritom mogu umreti od prevelike doze. Treba deci pomoći i u njihove vene profesionalno ubaciti optimalnu količinu otrova. Uopšte uzev, treba stvoriti “kulturni ad” na zemlji kako bi se izbegao “stihijski ad”…