Za život bez žiga / Sloboda i dostojanstvo čoveka u svetu „Velikog brata“

Product Description

Zbornik Za život bez žiga sloboda i dostojanstvo čoveka u svetu „Velikog brata” bavi se, kako bi to braća Rusi rekli, „zlobodnevnom” (aktuelnom) temom pretvaranja planete Zemlje u globalni, danonoćno nadgledani, elektronski konclogor, pod izgovorima „bezbednosti”, borbe protiv terorizma, odbrane demokratije, i tome sličnih lažnih izgovora, čije je jedini cilj da prikriju prave totalitarne i protivčovečne namere globalnih nadzirača, porobitelja i eksploatatora.

Tekstovi sabrani u ovoj knjizi potiču kako od stranih tako i od domaćih autora, a razna saopštenja dolaze od Sinoda Pomesnih Crkava, kao i od organizacija za zaštitu ljudskih prava širom sveta.

Totalitarizam osvaja svet

Predviđanja pisaca antiutopija, poput Zamjatina, Hakslija i Orvela se ispunjavaju. U čitavom svetu se postepeno stvara totalitarni režim. Ivan Iljin koji kaže da se on ne sastoji u obliku, već u obimu vlasti. Svaka vlast koja hoće da drži život svojih građana pod apsolutnom kontrolom jeste totalitarna…Ipak, tehničke nemogućnosti su do sada sprečavale pojavu takve vlasti. Ali, razvoj elektronike i to je omogućio. Što se tiče „elektronske kontrole”, gospodari sveta su je davno predvideli i sada je samo, pod izgovorom „borbe protiv terorizma”, i sličnih izmišljotina, sprovode.

Žak Atali, svojevremeno direktor Evropske banke za obnovu i razvoj i blizak čovek Rotšilda, pisao je,pre više od tri decenije, u svojoj knjizi „Linija horizonta”: „Poredak, zasnovan na sili, biće zamenjen poretkom zasnovanim na novcu… Novčani poredak postaće univerzalan. Od Santjaga do Pekinga, od Johanesburga do Moskve svi ekonomski sistemi klanjaće se pred oltarom tržišta. Nikad svet nije bio u takvom ropstvu koje diktira novac…Pobednici te nove ere biće graditelji, a u njihovim rukama će se naći i vlast i finansijska moć”.Ljudi će biti „novi nomadi”, koji su, po Ataliju, „izgubili tradicionalnu vezanost za zemlju, zajednicu, porodicu”, čije će najvažnije pravo biti pravo da prodaju i kupuju.

Čitav svet će biti pod elektronskim nadzorom. Atali veli: „Osnova tehnologije budućnosti je mikročip, koji će biti ugrađen u sve predmete, koji će postati nešto poput produžetka naših čulnih organa, funkcija našeg organizma”. Sredstvo veze (a samim tim i nadzora) postaće sveprisutno: „Čovek nigde neće moći da se sakrije… Prvi put će čovek biti bez adrese… Da bi se identifikovao nomad budućnosti, biće dovoljno da se navede ili njegov broj ili njegovo ime”.Atali jasno kaže: „U budućem svetskom poretku biće poraženih zemalja. Broj poraženih će, naravno, biti veći od broja pobednika. Oni će pokušavati da steknu pravo na dostojan život, ali, izgleda, takvu šansu neće dobiti. Biće izbačeni iz igre, gušiće se od otrovne atmosfere, na njih niko neće obraćati pažnju, zbog sveopšte ravnodušnosti”. Sirotinji koja neće imati gde da putuje biće ponuđena razna stimulativna sredstva, pre svega narkotici: „Narkotici su nomadska supstanca za pobeđene budućeg milenijuma”. Pobednici će imati sve „rajske mogućnosti” genetičkog inženjeringa. Elita će na tržištu kupovati nove organe.

Atali „proriče”: „Čovek će prodavati i kupovati svoje sopstvene dvojnike, „kopije” voljenih ljudi, hibride stvorene na osnovu naročitih osobina, izabrane s tačno određenim ciljevima… Čovek će početi da pravi samog sebe onako kako pravi robu”.Takvo doba je tu. Zato je sasvim jasno zbog čega se Pravoslavna Crkva širom sveta bori protiv totalitarne kontrole.

Ponovo u Srbiji

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, o orvelovskoj Srbiji veli: „U našoj zemlji se, po gruboj proceni,nekoliko stotina hiljada subjekata javnog i privatnog sektora bavi obradom podataka o ličnosti. Većina raspolaže i sa više baza,pa se ukupan broj evidencija procenjuje na preko milion. Reč je evidencijama državnih službi, vojske, policije, ustanova penzijskog i zdravstvenog osiguranja,bankarskog sistema i kreditnog biroa,ustanova socijalne zaštite, udruženja, brojnih kadrovskih službi poslodavaca” („Večernje novosti”, 22. februar 2013). Za mnoge obrade podataka uopšte ne postoji saglasnost lica o kojima je reč, a u pitanju su čak i veoma osetljivi podaci – medicinski i oni o socijalnom statusu. Koriste se, često nezakonito, biometrijski podaci o ličnosti, prate se elektronske komunikacije, svuda su kamere čije kiklopsko oko nadzire ljude u kretanju. Zaposleni se žale na poslodavce koji ih prate na radnom mestu, a mnogima se traže čak i otisci prstiju, iako je to protivzakonito.

Ovom temom bavi se i sveštenik dr Oliver Subotić, koji je završio informatiku na Fakultetu organizacionih nauka i teologiju na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu,gde je i magistrirao, da bi doktorirao na Katedri za sociologiju Filosofskog fakulteta sa temom „Informaciono kontrolisano društvo i njegove implikacije”. (Subotićevi tekstovi su stožerni u knjizi „Svetigore“ „Za život bez žiga“). Autor je više studija iz ove oblasti: ”Čovek i informacione tehnologije: pogled iz pravoslavne perspektive”, ”Biometrijski sistemi identifikacije: kritička studija”,kao i već pomenute monografije „Informaciono kontrolisano društvo”. Subotić, u svojoj knjizi „Crkva i globalizacija”, objavljenoj 2011. ističe da je Velika Britanija posle višegodišnjih debata,pritiska jednog dela akademske zajednice i nevladinog sektora potpuno ukinula biometrijske lične karte i centralnu bazu biometrijskih podataka,iako je to bio projekat koji je laburistička vlada godinama zdušno propagirala. Nemačka je takođe ukinula obavezu uzimanja biometrije od građana.

Knjiga „Za život bez žiga“ je izvrstan primer kako pravoslavna publicistika može biti i aktuelna i društveno angažovana u pravom smislu te reči. Zato je vreme da je nabave svi koji žele da misle svojom glavom, čuvajući svoju dušu.