Razgovori sa vernim narodom / protojerej Goran Kovačević

Product Description

Živimo u veoma čudnom vremenu besmisla i paradoksa. Nikada kao Crkva nismo imali više doktora teologije, teologa i (sve više) „teološkinja“, toliko manastira i parohija, lepo ukrašenih velelepnih hramova, luksuznih vladičanskih dvorova, toliko sveštenika i monaha, a da u isto vreme naš srpski narod nikada nije bio u većem duhovnom neznanju i moralnom posrnuću. Očigledno je da uzrok ove neprirodne i avetne suprotnosti nije u kvantitetu, nego u kvalitetu. Od tolikog broja episkopa, sveštenika i monaha, teško je danas pronaći istinskog pastira koji život svoj polaže za ovce (Jn 10, 14-15) i koji radi na misionarenju i prosvećivanju naroda. Daleko je veći broj najamnika koji, videći vuka kako dolazi beže, jer su najamnici i ne mare za ovce (Jn 10, 12-13).

Autor ove knjige, otac Goran Kovačević, spada u tu malobrojnu grupu istinskih, požrtvovanih pastira i misionara Srpske Pravoslavne Crkve. Njegove nadahnute besede, prepune vatrene ljubavi prema Hristu i pastirske brige prema vernom narodu, bile su uvek dobro seme koje je padalo na dobru zemlju i donosilo stostruki plod. Zaista je danas prava retkost naići na sveštenika koji sa tolikim oduševljenjem, tolikom verom i predanošću pristupa svom uzvišenom pastirskom radu. Verni narod je u ovim besedama oca Gorana prepoznao glas dobrog pastira koji se nesebično daje i žrtvuje za svoje slovesno stado. Nema ništa lepše nego kada sveštenička beseda izvire iz srca u kojem plamti kandilo ljubavi i žive vere. Takva beseda ima silu da „pomera planine“ i da nadahne mnoga srca koja su ohladnela i otupela usled uticaja ovog sveta koji u zlu leži (1 Jn 5, 19). Isto tako, ništa ne izaziva takvu odbojnost i podozrenje kod vernog naroda kao propoved koja dolazi iz neiskrenog srca, odnosno, od sveštenika koji ni sâm ne veruje u ono što propoveda. I tako su besede oca Gorana izgovorene pred oltarom doživele svoj nastavak u predavanjima posle Svete Liturgije, u okviru kojih su vernici imali prilike da postavljaju pitanja o ključnim i suštinskim istinama naše pravoslavne vere.

SADRŽAJ

Uvodno slovo, 7
Predgovor, 9
PUT KA VASKRSENjU, 13
Beseda I – Preporuke za Časni Post, 14
Beseda II – Veliki Ponedeljak, 25
Beseda III – Veliki Utorak, 30
Beseda IV – Velika Sreda, 39
Beseda V – Veliki Četvrtak, 46
Beseda VI – Veliki Petak, 51
Beseda VII – Velika Subota, 56
Beseda VIII – Svetla Nedelja, 61
ŽIVOT U CRKVI, 67
Beseda IX – I stvori Bog čoveka po obličiju svojemu, 68
Beseda X – Zašto bi trebali da se venčate u crkvi i zašto ne? Šta je smisao braka?, 70
Beseda XI – Zašto (ne) treba odložiti krštenje dece, dok ne odrastu i sama odluče da se krste?, 81
Beseda XII – Zašto žene u pravoslavnoj crkvi ne mogu da budu sveštenici(e)?, 87
Beseda XIII – Šta/ko je crkva? O „nedostojnim“ sveštenicima. Zašto nam susedi i poznanici nikad neće doći u crkvu?, 93
Beseda XIV – Zašto sveštenici nose spojenu traku od platna (epitrahilj) oko vrata?, 103
Beseda XV – Šta je to Liturgija, i sve ostale službe u crkvi, 105
Beseda XVI – Zajednička ili individualna kašičica za pričešće, 128
Beseda XVII – Sahrana ili kremacija. O zaveštanju (doniranju) organa. I o (ne)zatvaranju dveri na liturgiji, 133
Beseda XVIII – Da li si u gnevu nekog nazvao budalom? Čuj šta Bog misli o tome, 140
Beseda XIX – O psovanju – Zašto Srbi „slove“, a Nemci to ne umeju? Zašto treba da prestanete da psujete?, 142
Beseda XX – Tajna ikone Svete Trojice, 144
Biografija, 153
Pogovor, 153