Опис производа
„Валерију је био човек у коме сам видео да обитава Христос”, рекао је један од његових сапатника из ћелије. Један други га је назвао „огњеним стубом хришћанске духовности комунистичких тамница”, а Валерију је марксизам и све томе сличне идеологије сматрао „тамницом за људе”. А за наше време је говорио да ће у њему бити неопходна два подухвата: „поновна христијанизација хришћана, као и покрштавање нехришћана”.
Уосталом, шта би друго могло представљати погоднији подстрек и истински позив на читање до самих Валеријуових речи: „Господе, подај ми робију која ослобађа душу и узми ми слободу која душу заробљава!”
Део из књиге:
– Зашто је Господ дозволио да свет западне у кризу у којој се налази, након скоро 2000 година хришћанства?
– Криза није Божија, нити је то криза вере, већ слободе људске свести. Људи последњих векова обесветили су свет, опустошили су душе, преувеличали чулност, препустили су се сујети материјализма и атеизма. У исто време и сатанске силе су се пооштриле и боље организовале у 20. него у првом хришћанском веку. Начин на који живот губе светитељи који су жртве звери 20. века много је тежи, перверзнији, потпунији, перфиднији, страшнији од начина на који су убијани мученици првих векова хришћанства. Милиони данашњих хришћана нису на духовном нивоу катакомби, али у овом веку светост и мучеништво већи су но икад по јачини и начину испољавања.
Непријатељи хришћанства, они који су изазвали мучеништво, желе сад да заташкају његово постојање и да наведу да се Христос заборави у свету, али се варају и немоћни су. Они су успели да завладају светом, али су изнедрили светитеље и мученике.
Успели су да затворе уста људима, али светлост светитеља нису успели да сакрију. Господ дела у свету чак и кроз невернике. На тај се начин, изгледа, може разумети смисао кризе која се провлачи кроз 20. век: прочишћење неопходно вишем степену духовности и живљења.