Apokalipsa neznatnog greha / Arhiepiskop Jovan (Šahovskoj)

Sitan greh, kao duvan, toliko je ušao u naviku ljudskog društva da mu ovo dopušta svakakve povlsatice. Gde se ne može naći cigareta? Svuda se može naići na pepeljaru, svuda postoje specijalne prostorije, vagoni, kupei za pušače. Nije čak ni preterano reći da svet predstavlja jedan ogoroman prostor, tačnije, jedan ogroman vagon u međuzvezdanim sferama, za pušače. Puše i spokojno greše svi: stari i mladi, bolesni i zdravi, učeni i neučeni… Zločincu pred izvršenje kazne dozvoljavaju da popuši cigaretu. Kao da je malo vazduha u zemaljaskoj atmosferi ili je on isuviše neukusan, pa bi trebalo stvoriti sebi nekakav zadimljeni, otrovan vazduh i disati, disati ovaj otrov, opijati se ovim dimom. I evo, svi se opijaju. Biti nepušač je postalo nešto isto tako retko, kao i onaj koji nikada ne laže ili se nikada ne gordi nad nekim. Tržište duvana je jedno od najznačajnijih u svetskoj trgovini i svake godine se milioni ljudi trude u omogućavanju drugim milionima da uduišu ovaj jetki dim da bi prožimali ovom narkozom svoju glavu i čitav organizam…