Deda Georgije Lazar

Opis proizvoda

Deda Georgija iz Pjatre Njamca, kako ga znadu stari iz okoline, poznavalo je mnogo sveta, kako iz predela Njamca, gde je proveo poslednji deo svog života, tako i mnogi Hristoljubivi ljudi iz cele zemlje: sveštenici, monasi, episkopi, duhovnici, starci i deca, prosjaci, udovice. Poznavalo ga je čak i govorilo o njemu kao o istinskom prepodobniku naših dana ne malo stranaca, arhijereja, starešina, pustinjaka iz Svete zemlje i sa Atonske Gore. Svi su ga poštovali, znali ga kao velikog podvižnika, iskali mu duhovni savet, izlazili pred njega, pratili ga putem i čudili se njegovim podvizima, jer je svojim životom, podobno davnim prepodobnicima, zadivio sve svoje savremenike.

Skoro 40 godina bio je večiti putnik, iz sela u selo, iz crkve u crkvu, iz manastira u manastir. Stalno je išao i naizust govorio Psaltir, koji je znao iz mladosti. Nikada se nije žurilo, niti se čime smućivao, ma šta mu se dogodilo. Niti je ikada bio ožalošćena lika. Ni bolestan nije bio nikada, sve do preseljenja iz ovog života. Išao je lagano, govorio veoma polako i bio je božanske krotosti. Mladi rastom, belog i veselog lika, plavih očiju, bio je obučen u košulju i kudeljne čakšire, iskrpljene, ali dosta čiste, opasan širokim kožnim pojasom, stalno raskopčan na grudima, gde se nalazio veliki teški krst što je visio o vratu. Preko košulje uvek je nosio kožuh u kojem je bio prvi put u Jerusalimu; sada je bio u zakrpama i okrenut naopako. Nikada ga nije nosio na lice, nego samo naopako, podobno čobanima, da ga zimi ne bi dovoljno grejao.