Опис производа
Деда Георгија из Пјатре Њамца, како га знаду стари из околине, познавало је много света, како из предела Њамца, где је провео последњи део свог живота, тако и многи Христољубиви људи из целе земље: свештеници, монаси, епископи, духовници, старци и деца, просјаци, удовице. Познавало га је чак и говорило о њему као о истинском преподобнику наших дана не мало странаца, архијереја, старешина, пустињака из Свете земље и са Атонске Горе. Сви су га поштовали, знали га као великог подвижника, искали му духовни савет, излазили пред њега, пратили га путем и чудили се његовим подвизима, јер је својим животом, подобно давним преподобницима, задивио све своје савременике.
Скоро 40 година био је вечити путник, из села у село, из цркве у цркву, из манастира у манастир. Стално је ишао и наизуст говорио Псалтир, који је знао из младости. Никада се није журило, нити се чиме смућивао, ма шта му се догодило. Нити је икада био ожалошћена лика. Ни болестан није био никада, све до пресељења из овог живота. Ишао је лагано, говорио веома полако и био је божанске кротости. Млади растом, белог и веселог лика, плавих очију, био је обучен у кошуљу и кудељне чакшире, искрпљене, али доста чисте, опасан широким кожним појасом, стално раскопчан на грудима, где се налазио велики тешки крст што је висио о врату. Преко кошуље увек је носио кожух у којем је био први пут у Јерусалиму; сада је био у закрпама и окренут наопако. Никада га није носио на лице, него само наопако, подобно чобанима, да га зими не би довољно грејао.