Product Description
Najnovija knjiga prezvitera Olivera Subotića Digitalni izazov, objavljena u izdanju kuće Bernar, pravi je „izazov“ za srpsko čitalaštvo. Kao i prethodne studije o. Olivera, i ova knjiga prija duhu i srcu čitaoca i pridobije mu pažnju toliko da se čita u jednom dahu. Iako nije napisana u šturom akademskom maniru, što je i bio autorov cilj, delo obiluje dubokim intelektualnim uvidima o. Olivera, koji se ne ustručava da svoje bogoslovske stavove stavi na sud, pre svega, Ocima Crkve, a onda čuvenim misliocima našeg veka, kakav je Martin Hajdeger, Zigmund Bauman. Ipak, ono što je najvrednije, po nama, u ovoj knjizi, jeste autorovo rasuđivanje u pogledu problematike kojom se bavi, iz ugla sopstvenog iskustva. Lični, pre svega hrišćanski, a potom i sveštenički i, na kraju, opit informatičara, daju posebnu draž ovom delu. Jer u svetu binarne civilizacije, koja je tema ove knjige, mnogo je izreklamiranih mišljenja, blogerske dijalektike, tviterskih stoslova, a tako malo ličnog, tj. istinskog iskustva.
Binarna civilizacija, koju autor ovde analizira, jeste naše doba koje svojim tehničkih dostignućima čini da jedan potpuno imaginaran svet postane stvaran toliko da mu uspeva da zavlada nama, a da toga nismo ni svesni. Opasnost tog sveta koju nam autor, osvešćuje krije se u njegovom pozivanju na „učestvovanje“. Međutim, učestvovanje i prisustvovanje u tom svetu, u stvari je naše potpuno odsustvovanje iz svakodnevnog, pa onda i crkvenog života. Navodno, društveni svet a u suštini asocijalan, tobože kolektivan a u stvari krajnje individualan. Mobilni telefoni, televizija, reklame, društvene mreže, video igrice, postaju modus našeg postojanja, pa, kako autor primećuje, poprimaju ontološke dimenzije. Mi smo im potpuno posvećeni. Zapravo, binarna civilizacija falsifikuje crkveni način postojanja. Poziva na zajednicu, aktivnost, etos, ukida granice prostora i vremena, nudi lek besmrtnosti, pa ima i svoju modernističku eshatologiju, začinje ideju elektronske Crkve, a to sve može da poljulja temelje naše izvorne crkvenosti. Nesumnjivo, ovo je izazov za nas savremene hrišćane.
Izazovi – οἰ ἐρεθισμοί – u terminologiji ranih Otaca Crkve pravoslavnog Istoka (npr. Atanasija Velikog i Vasilija Velikog) podrazumevali su „avanture“ duha koje čoveku priređuje njegovo sopstveno telo, putem požude, strasti, maštanja. Izazov je, zapravo, provokacija našeg bića od strane sveta fantazije koji želi da iskuša našu veru. Otuda, kako autor ukazuje, Digitalni izazovi, koliko god futuristički zvučali, drže se svog izvornog polazišta na koje su nam ukazivali učitelji Crkve. Oni prevashodno deluju na čulni i imaginarni nivo našeg bića. Zvuči apstraktno pozivati se na asketske Oce Crkve starije i novije istorije, kada se govori npr. o fejsbuku, i pri tom kao rešenje za ova tehnološka iskušenja ponuditi jednu isihastičku teologiju. Ali nakon ozbiljnih analiza autor dokazuje da to i jeste ključ za pravilno razumevanje binarne civilizacije, koju s pravom postavlja na nivo antropološkog ili, još tačnije, crkvenog problema, što u svojoj osnovi ona i jeste.
Ovde je potrebno napomenuti da dr Oliver Subotić nije sablažnjen. On govori o pozitivnim aspektima savremene tehnologije, koji olakšavaju crkvenu misiju. S poštovanjem govori o pravoslavnim internet portalima, „sajber“ duhovnicima kao uspešnim misionarima, o prednostima elektronske verzije Biblije i molitvenika na Ajpodu. Međutim, u jednome je autor isključiv, a to je u stanovištu da živi Bog i Njegova Crkva ne mogu imati virtuelnu imitaciju. Zato se, prezviter Oliver na mnogo mesta u ovoj knjizi poziva na čuveno biblijsko mesto, koje je ujedno autentično iskustvo Crkve, „Dođi i vidi“ (Jn 1, 46). To je zapravo pozivanje na sâm život koji je imun na copypaste logiku.
Konačno, čitajući ovu izvrsnu knjigu dr Subotića, pitali smo se mnogo puta, kako bi veliki učitelji Crkve rasuđivali o ovome što nas danas digitalno „izaziva“. Odgovor bi bio izmišljen, a to bi već bila tekovina binarne civilizacije. No, ono što je realno, a to je da se ove knjiga može čitati sa Dobrotoljubljem, jer ostavlja iste duhovne efekte. Zato, sa velikim zadovoljstvom preporučujemo je svakome na čitanje.
Ilija J. Romić