“Luda“ ljubav Božija – Pavle Evdokimov (knjiga br. 6)

Product Description

U odeljku Poslanice Filipljanima 2,6-11 nalazimo vrhunsko objašnjenje, koje govori o istinskom otuđenju samoga Boga. Ponizio je sam sebe uzevši obličje sluge…postavši poslušan do same smrti. Božanska svemoć se dobrovoljno umanjuje, odričući se svake moći, naročito svake volje za moć. Hristove reči: A ja sam među vama kao sluga (Lk 22,27) govore nam o nečem suštinski drugačijem nego što su naši ljudski pojmovi. Bog je više nego istina, jer On zaodeva Istinu svojim telom postavši nešto drugo, osiromašivši sebe samoga. Svemoć Božije „lude ljubavi“ (manikos eros-a) neuništava tek jednostavno zlo i smrt, nego ih uzima na sebe: „Smrću svojom On pobedi smrt“. Njegova svetlost izvire iz razapete i vaskrsle Istine.

Posmatrajući stradanja nevinih nenormalnu decu i besmislene slučajeve u ovoj svetlosti nameće nam se najparadoksalnija misao o nepobedivoj nemoći Boga. Jedini prikladan odgovor je da se kaže: „Bog je nemoćan“, i da On može jedino da strada sa nama, tj. da je stradanje „hleb koji Bog deli sa čovekom“. Zaista, On je nemoćan, premda ne u smislu njegove prirodne svemoći, nego – u svojoj ljubavi koja se dobrovoljno odriče svoje moći. Posmatrana sa aspekta nemoći, ljubav je, po rečima Nikole Kavasile, zapravo „luda ljubav Božija prema čoveku“.

Nasuprot ispredanju o strašnom  i ravnodušnom Bogu nekih teologa, zalutalih među pojmovima Starog Zaveta, On je u stvari srdačan otac: „Otac je Ljubav koja razapinje, Sin je Ljubav razapeta, Duh je nepobediva moć Krsta“. To je misterija razapete ljubavi, koja blista u zoru pashalnoga jutra, tj. „pobedonosna moć“, koja je jača od smrti i pakla.

(odlomak iz knjige)