Опис производа
Издавачи Добротољубља дело преподобног и православног оца нашег Петра Дамаскина карактеришу као „Добротољубље унутар Добротољубља“. Они га на тај начин обележавају стога што открива све стране подвижничке и трезвоумне писмености, а не због обима који заузима унутар текстова Добротољубља. То се потврђује по множини извора које свети користи, како наведених, тако и прећутаних: сви они се налазе у многогласном сазвучју духовног предања Цркве. Он, међутим, није само један преписивач туђих списа, већ се умешно крије иза светих који му претходе, износећи богатство личних искустава и утврђујући се на њиховој сили и изворности. По свом дубоком смирењу он се труди да се не примети као личност, приказујући се само као прикупљач отачких списа.
…Свети писац не прати слепо божанствене оце који су му претходили, него ходи заједно са њима, црпећи из њих, према својим способностима и према својим сопственим наклоностима, и усаглашавајући их са својим боголиким искуствима до дубина које су му доступне. Он је у исто време и подражавалац и изворник: подражавалац – како би дошао у близину искуства божанствених учитеља, а учитељ – имајући и сам пуноту божанствених духовних искустава, „и сам страдајући у Божанскоме“.
…Да би своје учење учинио методичнијим и схватљивијим преподобни Петар дели своју књигу на две сродне целине. Прва сачињава подсетник за њега самога, а друга је подељена на 24 поуке, према азбучном реду. У обе се разматрају практичне, теоријске и теолошке теме, разматрају и раскриљују различите стране њихове, при чему се стално наводе бројни светитељи. На тај начин, он не само да посведочава истинитост свога учења, него показује и саборност његову. Не остављајући места подозрењу да трпи утицај неког од боголиких отаца, он посредно истиче „сазвучје“ међу њима.
(из предговора)