Хришћанске врлине и гордост

Треба дубоко да верујемо да нисмо сами и да је с нама увек Онај који је обећао: Ја сам са вама у све дане до свршетка века, Онај који види све тајне и свако срце. Он је увек и свагде с нама! Кад горимо љубављу према ближњем, кад хитамо да страдалном брату помогнемо без икакве користи и плате, кад о истини говоримо, зло не памтимо и немамо жеље да се непријатељу светимо, кад се не размећемо пред масом, треба да знамо и верујемо да је тада Христос са нама! Кад на свет не гледамо натмурено, кад нам је мисао безгрешна и реч чиста, кад се не миримо са својим пороцима, кад уста не скрнавимо хулом, кад душом осећамо нечију тугу и не завидимо туђој радости, кад су далеко од нас и злоба и грех, треба да знамо и верујемо да је тада Христос са нама! Кад нас обухвате страсти овог живота, кад им се препустимо и предамо се греху п делом и маштом, не смемо мислити да смо тиме покидали све везе с Небом. Треба да схватимо да смо криви, да се покајемо, главу послушно приклонимо у подножју Крста и започнемо борбу с грехом и лажима. Христос ће тада остати уз нас! Кад нас обузме очајање и у срце нам се увуче тамна ноћ, кад нико не чује наше ридање и кад нам ни пријатељ ни брат неће да помогне, не смемо Небо вређати сумњом и прекором, него ватреном молитвом треба да се обратимо ономе ко нас благо и кротко посматра и ко је увек и свуда са нама!