Православна духовност / Протопрезвитер Михаил Кардамакис (књига бр. 18)

Православна духовност није један од начина скривања човека у неко свето прибежиште душе. Она је Откривење Премудрости Божије, другачији начин посматрања историје и потпунијег остварења православног живота у историји, у којој треба да се пројави, сагласно са речима Светог Иринеја, наше смирење и умешност да догађаје потчинимо Богу, а не Бога догађајима. Идеолози и политичари сваке врсте игноришу и злоупотребљавају историју, неспопсобни да схвате да није сила, него истина та која историји даје смисао и која јој суди. Из безизлаза историје и лицемерја очигледних преступа не могу нас извести насилне интервенције, него апсолутна оданост Тајни Христа.

(...) Господ познаје тајне срца, да нас убијају због Њега, сваки дан; сматрају нас као овце за клање... Устани Господе, помогни нам и избави нас имена Твога ради (Пс.44, 26). Ништа се не може тумачити само са гледишта историјских самозаконитости и ништа се не разумева у светлу људске праведности. Тајна стварности крије се у Премудрости Божијој, а не у тумачењима људским. Неопходно је, дакле, да се вратимо православној духовности. Насупрот култури која непрекидно пада, Европи која се убрзано дехристијанизује, политици која бестидно лаже, економији која свакодневно себе оповргава, наша нада јесте у променама које долазе изнутра. Ове промене се остварују у пристаништима људских срца, чудодејством православног духовног човека који живи у богатству Предања Светог Духа.

У свету који се непрекидно секуларизује, наша нада је Црква која преображава пали свету нови Рај, ослобађа га од безумља, побеђујући га својом јуродивошћу у Христу. Наша нада нису европске "цркве" које, немоћне у дубини своје посветовњачености, изгледају отуђене и од својих програма. Православна Црква је способна да остане верна у гонењу и трпљењу, у покајању и праштању, у тајни и подвигу, на Крсту и у Васкрсењу Господа.