Спомоћно упутство о исповиједи за свештенство и народ / Митрополит Митрофан Бан

Из Предговора

Када сам, у још младим годинама, као нов свештеник, дошао у прилику да исповедам, одмах сам увидио да за правилно обаљвање свете и спасоносне тајне исповиједи нема довољно спреме. Ово задоста узнемиравало ме је, јер сам знао какву одговорност на себи носи свештеник који нема потребног знања да при исповиједи, покајника испита о свијема гријеховима који потијечу од његовијех душевнијех и телеснијех слабостих, и да га поучи, уколико му је потребно, да се о даљега гријешења поправи и хришћански живот настави.

Познајући ја овако себе да ми оваква својства за исповијед потребна оскудјевају, па у тежњи, да бих себе у овоме недостатку бар у неколики поправио, ја сам, у мојим млађим годинама, о овоме често пута у разговор ступао са некијема својиема по чину друговима, и из тога мање или више уверио сам се, да многи од њих, на жалост самном зајдено такви недостатак дијеле. Што је наше врло ревносно свештенство у овијема странама у духовно спреми тако изостало, није ни баш ни чудо, пошто је оно, силимо околности, често пута бивало принуђено да се више бави оружијем неголи књигом.
...

При писању овога, послужио сам се најбољијема, које сам при руци могао имати, српскијема и рускијема ауторима.

САДРЖАЈ

Предговор, 5

ПРВИ ДИО

ОПЋИ ПОГЛЕД НА СВ.ТАЈНУ ПОКАЈАЊА - ИСПОВИЈЕДИ

ДРУГИ ДИО

О СВЕШТЕНИЧКИМ ДУЖНОСТИМА ПРИ ИСПОВИЈЕДИ

ТРЕЋИ ДИО

1. У које смо вријеме дужни приступити на исповијед? 133
2. Како се хришћанин има приуготовити за исповијед? 139
3. Ред за приступање на исповијед ваља мирно очекивати без сваке сметње онога који се тада на исповијед пред духовником налази, 149
4. Ни један гријех на исповиједи не ваља утајити ни заборавити, 152
5. Не ваља се стиђети исповједати своје гријехове, 156
6. На исповиједи не ваља се извињавати за своје гријехове, 161
7. Покајник при исповиједи дужан је сам казивати своје гријехове, а не очекивати да га свешетник за сваки гријех пита, 164
8. Покајник, очитујући своје гријехове, самога себе осуђује, и тако, својевољно признајући их, добија опроштај и помиловање од Бога, 165
9. Шта се захтијева од покајника при исповиједи? 168
10. Не ваља очајавати, јер и највеће грехове Бог опрашта, само кад се за њих грешник искрено покаје, 171
11. Помисао на потоњи час и загробни живот побуђује грјешника на покајање, 173
12. Бог грешника чека на покајање и потоњи час може помоћи ако се грешник искрено покаје, 176
13. Није дозвољено да покајник мимо својега надлежнога свештеника другог духовника бира себи за исповијед, 177

ЧЕТВРТИ ДИО

1. Претходна спрема пред саму исповијед, 181
2. Чин исповиједи, 182
3. О исповиједи дјеце, 183
4. Питање за седмогодишњу дјецу која први пут дођу на исповијед, 185
5. Питања за децу мушку и женску од 7 до 14 година од прилике могла би бити ова, 201
6. Питања за исповијед одраслих хришћана по руковођењу 10 Божијих заповиједи, 221
7. Закључна питања при свршетку исповиједи, 228
8. Што се тиче исповиједи за саме свештенике, то, осим више изложенијех опћијех питања за свијетовњаке, духовник који исповеда свога брата свештеника, може га питати отприлике још и овако, 288
9. Свештеник поучава покајнике, 292
10. Исповијед болеснијех који се при крају живота налази, 293

ПЕТИ ДИО

1. О епитимији, 311
2. Молитва за оне који су себе клетвом свезали, 323