У вавилонској пећи / Архимандрит Лазар (Абашидзе)

Како су предвидели многи Свети Оци, једно од обележја краја света биће раширена и застрашујућа доминација разврата, гнусне телесне разузданости и необуздане пожуде. Откривење осликава ово последње, екстремно оскрнављење света, у лику жене која седи на црвеној звери (Отк. 17, 3), велике блуднице, обучене у порфиру и скерлет, украшену златом, драгим камењем и бисером, која држи чашу пуну гнусоба и нечистота блуда свога (Отк. 17, 4). Она је симбол града који царује над царевима земље, својеврсни „Вавилон“, седиште људског рода последњих времена (Отк. 18, 2), који је постао станиште демона и тамница свакоме духу нечистоме, жестоко вино блуда којим се напојише сви народи. Цареви земаљски ће блудничити са овим градом, трговци ће се земаљски обогатити од силне страсти њене (Отк. 18, 2-3).

Сви јако добро знамо како се завршава царовање „Вавилона“ и пировање „велике блуднице“! Неизвесно је, међутим, који ће се град, на крају света удостојити ове мрачне (неславне) славе, па и да ли се овде уопште има у виду ма који конкретан град, или је ово само слика силине безбожија, које долази да се зацари у свету. Неће бити претеривање уколико се већ сада направи поређење: сав савремени комфорни начин живота, са свом његовом раскоши, материјалним добрима, чудима технике, „запањујућим“ дизајном, блештаво јаким бојама и „срцепарајућим“ звуцима, сав савремени порно-бизнис, масовна кампања против моралности, проповед и рекламирање садизма, насиља, суровости, бесрамности, непринципијелности, несавесности, неодговорности, бесциљности и томе сличнога зла – све је то „пијење из златне чаше велике блуднице“, која свесрдно напаја све народе земље. Јер данас многи трговци земаљски профитирају и богате се управо на рачун „порно-бизниса“. Који „зналац“ рекламе може у наше време без тога, да не додирне ту чулно-сладострасну струну срдаца?

Ово је такође својеврсни потоп, поплава која погубљује људски род у последње време! Из широко отворених сатаниних недара изливају се и истачу, гнусни, срамни потоци разврата, сладострашћа, префињеног садизма и свакојаке преверзије. Али од свега је најстрашније то што као проводници ових прљавих отпадних вода служе наша срца и наше душе; наша воља, разум, жеље и произвољење помажу овоме задаху ада да изађе напоље. Богозаборав, клеветање оних који Му служе, мржња према Његовој Цркви, новонастале теорије и философије, квази-наука и анти-култура, „мудрост“ овога века инспирисана демонима, васкрсавање из гроба заборава незнабожачких „вредности“ – свим су овим оруђима разваљена врата и окна савести и стида, моралности и части, добра и милосрђа и као из проваљене канализације, из страсних дубина срца, изливају се искварене воде.

Од свих наших телесних покрета, од свих земаљских пожуда, блудна похота је најјача, то је страст која над нама има највећу власт. Стремљење ка спајању ради продужења рода под болним печатом пада се развило у најружнију, богомрску разноврсност грехова. И ко је међу људима слободан од овог пламена који све сажиже? Чије срце не бива попустљиво, наклоњено пожуди за телесном лепотом? Која нас то страст попут ове, тако силно привлачи, опија, лишава расуђивања, чврстине воље и храбрости.

Жене хришћанке, девственице, младићи, омладинци! Освестите се! Куда сте кренули? Зар не видите, зар не чујете како читав људски род плеше на сатанину „мелодију“?! Зар не схватате каква је та култура која поплављује свет!? Сетите се Откривења светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова: шта је тамо речено о последњим данима света, о оних сто четрдесет и четири хиљаде искупљених, који стоје поред престолом Господњим, односно о онима који ће, избегавши ђавоље смицалице, бити спашени. Свети Јован је чуо глас са неба: Ово су они који се не оскврнише са женама, јер су дјевственици (Отк. 14, 4). Није ли карактеристично то што се као главна особина искупљених наводи управо целомудрена чистота, неоскврњеност блудним грехом (под којом свакако треба подразумевати и брак неокаљан прељубом), као да ће људски род у последњим временима, дакле, бити искушан блудом!

А како је данас много оних који или свесно или, пак, не схватајући у потпуности своју кривицу, учествују у распаљивању ове нове „вавилонске пећи“? Али зар не знамо како је погубно давати ближњем повод за саблазан? Зар не схватамо Господње речи: који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море (Мк. 9, 42), нити речи: Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан (Мт. 18,7). Тешко и теби, жено, када се непристојно одеваш и идеш у друштво мушкараца. И немој се обмањивати; кад год тако поступаш: или када обнажујеш тело, или га утежеш у тесну одећу, старајући се да покажеш прелест своје фигуре, у теби се неизоставно гнезди блудна страст, стремљење да се у срцима мушкараца испровоцира сладострасна наклоност, односно иста она саблазан, за коју тешко теби.