Умро сам у петак / Ненад Гугл

Ненад Гугл, Чачанин, који живи у Београду и ради у Трећој београдској гимназији као професор српског језика и књижевности, добро је познат публици манифестације Дисово пролеће јер је од раног детињства учествовао у програмима и конкурсима које је чачанска Библиотека организовала. Најзначајнији траг његовог учешћа је прва награда за есеј о Дисовом стваралаштву који је освојио на 45. Дисовом пролећу 2008. године. Књига „Умро сам у петак” је његов први објављени роман, а чачанској публици је представљено друго издање које потписује издавачка кућа „Чвор”.

Главни јунак ове новеле-исповести је савремени човек, коме је аутор наденуо име Наум Петровић. Овај успешни професор линеарне алгебре и аналитичке геометрије на Математичком факултету умире два пута. Прва, опомињућа смрт дешава се у сну, али после буђења, Наум свесно одбацује наговештаје који указују на могућност обистињавања злослутног сна. Друга, стварна смрт наступа као последица његове невољности да се мења, али га затиче у другачијем, ведријем расположењу него што је то био случај у сну.

Повест о главном јунаку тумачи као житије човека 21. века. Наум Петровић је свако од нас, а ово прозно дело је само наизглед казивање о јунаку и времену, његова суштина је усмерити се ка унутарњем човеку срца, новосазданом, небеском човеку по мери Христовој. Такође, однос човека према самом себи, страх од смрти и саме помисли да можемо бити повређени, површност, покајање и његово трајање, као и његова истинска вредност уколико се покајање деси, неке су од централних свевременских тема које аутор обрађује у роману.

Одломак из књиге:АКО

Ако желиш да постанеш узор онима које волиш и понос онима који воле тебе. Ако хоћеш да господариш собом, а служиш циљевима који те превазилазе. Ако ти се свиђа да научиш да се радујеш неизвесном, а да уживаш у ономе што је извесно. Ако хоћеш да научиш да у сваки свој дан као у иглу увучеш нит смисла. Ако мислиш да сваки твој уздах треба да буде битан, не само теби, него бар још једном човеку на овоме свету. Ако издах буде ту само да би могао поново да удахнеш и наставиш даље у ритму који те чини већим од онога што јеси, а мањим од онога што тек треба да постанеш. Ако имаш сан да почнеш да превазилазиш могуће и ако желиш да схватиш да је забавно бавити се немогућим. Ако коначно намераваш да узмеш глину свог живота у руке да је обликујеш, а ако желиш да тебе и твоје руке обликује неко ко је већи од тебе, а волите више од било кога. Ако, на крају крајева, тежиш да смисао, љубав и успех постану црте твог карактера. Ако намераваш да тај новоизграђени карактер постане чврста стена ослонца у свакој твојој одлуци, а да приликом одлучивања имаш ширину сагледавања растегљиву као ваздух. Ако све то и још много тога, о чему можда још и ништа не знаш, можеш мирне савести да упишеш у свој лични устав живота, у типик сопственогживљења, онда неће бити узалудно ово читање, на које си се отиснуо као на голу и отворену пучину.