Опис производа
Свети Јефрем Сирин (306-373), познат као ђакон из Едесе, прозван харфом Духа Светога, остао је пре свега запамћен као песник, псалмопојац сиријског језика, будући да управо поезија представља главни књижевни медији преко којег је овај свети отац комуницирао са својом публиком. Можемо без сумње рећи да је Свети Јефрем својим колосалним делом дефинисао сиријски језик и културу, и да је својим напорима учврстио никејску веру међу хришћанима сиријског говорног подручија. Можда је управо због овога, као и због литургијске употребе његовог опуса, Свети Јефрем успео да изађе из анонимности на коју су осуђени остали писци богате сиријске традиције. Не само да је изашао из анонимности, него је, поготову међу научницима модерних времена, хваљен као претходник Романа Мелода и византијског контакиона, као и највећи песник патристичког периода, и можда једини теолог-песник који може да стоји раме уз раме са Дантеом.
Овом приликом, можда неочекивано, доносимо његова два најпознатија прозна дела: Коментар на Књигу Постања и Комнентар на Књигу Изласка. Далеко од тога да је генији овог писца остао везан само за поетски израз, овде, преко његових коментара на књиге Торе, како он назива Свето Писмо Старог Завета, упознајемо Светог Јефрема као врсног теолога и учитеља, који је делом модификујући традицију која му је била позната из јеврејских извора, делом полемишући са учењима која је сматрао за јеретичка, по свему судећи користио своје коментаре на Стари Завет пре свега као својеврсне приручнике путем којих се обраћао тзв. синовима и кћерима завета, који су представљали раносиријски аскетски покрет, посвећен пре свега служби локалног свештенства и епископа. Коментари које овде доносимо, настали су током последњих десет година живота Светог Јефрема, када је непосредно након предаје његовог родног града Нисибиса у руке Персијанцима (363), заједно са делом хришћана града, уточиште нашао у граду Едеси. Управо је у Едеси, као плод његовог мисионарског рада, настао велики број његових дела.
У научним круговима не постоји сумња у аутентичност библијских коментара које овом приликом доносимо. Свети Јефрем је засигурно написао коментаре на све књиге Библије, и већина њих сачувана је у преводу на јерменски језик и још увек чекају једну научно-критичку евалуацију. У самом наслову Коментара на Постање, Свети Јефрем именује своје дело сиријском речи пушака – објашњење, излагање, док Коментар на Излазак дефинише као тургама – превод или тумачење. На основу композиције дела можемо закључити да стилски не постоји разлика између ова два дела, те да Свети Јефрем ова два израза користи као синониме. Из тог разлога, овај превод смо једноставно насловили Коментар на Књигу Постаља и Изласка.