Pravoslavlje i GMO / Saša Radoičić

Opis proizvoda

Knjiga je podeljena na jedanaest celina: posle predgovora kojeg potpisuje Episkop Irinej, koji ističe vrednost knjige i blagodari o. Saši Radoičiću na veoma temeljnom i sveobuhvatnom pristupu u odnosu na izazove koje pred ceo svet stavlja upotreba GMO i genetski modifikovane hrane i potvrđuje osnovnu tezu autora knjige da je Sveta Evharistija na početku i na kraju svake rasprave o GMO; poglavlja teku ovim redom:

1) Uvod – autor objašnjava temu i metodologiju analize teme sa više aspekata;

2) Ekologija kao religijsko pitanje (sa posebnim osvrtom na učenje katoličke i pravoslavne Crkve o životnoj sredini);

3) GMO – genetski modifikovani organizmi (autor uz definicije ukratko navodi istorijski razvoj uz geografsko određenje korišćenja GMO, a odeljak završava navodeći veliku šestorku najvećih kompanija u GM industriji);

4) Monsanto (autor pruža podatke razvoja jedne od najvažnijih hemijskih i poljoprivredno-biotehnoloških mutinacionalnih kompanija iz Sent Lujisa, SAD; ali je doprinos ovog istraživanja i autorov osvrt na drugu stranu medalje, odnosno na to šta drugi pišu o Monsantu i naglašava hemijska jedinjenja i herbicide koje proizvodi Monsanto, a koja su pogubna po zdravlje čoveka);

5) Zelena revolucija i njene posledice (ili neolitska revolucija ukazuje na fenomen razvoja poljpoprivrede pod mentorstvom nobelovca Normana Borlouga, koji je razvio neke vrste pšenice koje su davale velike prinose i bile su otpornije na bolesti, a gajene su u Meksiku, Pakistanu i Indiji, ali nisu zaživele u afričkim zemljama zbog korupcije vlada i službenika u afričkim državama);

6) GMO i iskustva (autor analizira dosadašnja iskustva Indije, Kanade, SAD, Argentine, Meksika i Kine u vezi sa upotrebom GMO i korišćenjem genetski modifikovane hrane i zaključuje da se preko GMO ponovo postavlja pitanje o neokolonijalizmu i Novom svetskom poretku);

7) Etički problemi vezani za GMO (autor govori o tzv. patentiranju života i posledicama takvog pristupa; zatim o biopirateriji, kao o pojavi neetičkog ponašanja u bio-istraživanjima; autor analizira slučaj basmatog pirinča);

8) GMO i monoteističke verske tradicije (judaizam, islam i hrišćanstvo – pokazuju generalno negativan stav u odnosu na korišćenje GM hrane, sa izuzetko islamskih etičara koji se dvoume u pogledu na ovaj savremeni fenomen koji nije zabeležen u islamskim svetim spisima; kao i hrišćanska ekumenska tela: Konferencija evropskih Crkava, Svetski savet Crkava i Hrišćanska pomoć – pokazuju da uz pomoć Svete Evharistije pristupe otporu protiv svih onih koji nastoje da kontrolišu i poseduju izvore hrane, te se pozivaju potrošači da se ujedinjeni sa poljoprivrednicima iz siromašnijih delova sveta bore protiv GM hrane);

9) Pravoslavni – teološki okvir za određivanja stava prema GMO (posle uvodnog izlaganja o analizi upotrebe GM hrane u Srbiji, autor govori o biblijskoj viziji sveta i čoveka, te o čoveku kao o biću koje proizvodi hranu i biću koje hranu konzumira; zatim govori o hrani kao o Svetoj Tajni i kao o simvolu sveta, da bi ovaj odeljak zaključio diskursom o pravoslavnoj teologiji tela);

10) Pravoslavna vizija sveta i čoveka u svetlu GMO polemike (sveštenik Saša Radoičić ističe da se pravoslavna vizija sveta i čoveka meri aršinima liturgijske svesti, što pokazuje i vernost svetootačkom predanju);

11) Zaključak (predstavlja svojevrsni odbranjeni stav pravoslavnih o korišćenju GMO i GM hrane, tako da u svetlu ovog – nadasve neophodnog i svestranog – istraživanja, hrana i odnos ljudi prema njoj pokazuju se kao breme našeg doba, koga se možemo rasteretiti samo u okrilju Svete Evharistije, u čijem se središtu nalazi spasonosna ličnost Gospoda Isusa Hrista).