Опис производа
Ова, за разлику од моје претходне две књиге, Хришћанство и филм и Хришћанство и уметност, бави се нешто ширим опсегом тема, па поред оних повезаних са уметношћу и естетиком, обухвата и интересовање за одређена етичка, културна и друштвена питања, попут међуверског дијалога или инкултурације.
Књига је подељена на три дела, од којих први обухвата есеје доминантно посвећене естетичким питањима, други етичким, док се у трећем делу налазе текстови посвећени одређеним ствараоцима и књигама, ако не обавезно теолошким, оно посвећеним религијским темама. Ове границе су условне, а у свим есејима доминирају питања која имају егзистенцијални значај и у том смислу се тучу сваког човека или макар сваког оног који је свесно и делатно запитан над смислом сопственог постојања.
Текстови представљени у овој књизи раније су објављивани на сајтовима Теологија.нет, Патмос, Чудо и Стање ствари. Есеј „Другачији свет, другачији односи“ је под насловом „Драматизовати Хандкеа“ објављен у зборнику Хандке у Србији (Удружење књижевних преводилаца Србије, 2020, приредио Душко Паунковић), „Радикалност Достојевског“ у часопису Чудо (број 1, 2020), док су текстови „Хришћанство, философија, хришћанска философија“ и „Да ли је (и даље) могућа хришћанска култура?“ објављени у часопису Култура (број 166, 2020 и број 174-175, 2022).
Иако на први поглед разнородни, текстови у овој књизи обједињени су разумевањем смисла хришћанства, уметности, културе, друштва и човека, чији је један од израза и наслов на њеним корицама.
Уметност нас сама по себи не може спасти, али можда нас може довољно засенити, заслепети, да нас наведе да после тога прогледамо. Прогледамо макар за пролазност овог света и времена, а за зрење ствари невидљивих, „красота рајских“, потребан је један другачији послед и вид, кога без вере нема. Без реза који направимо дубоко у себи одлучујући се да овако више не може и да ово, овај свет и оно што смо до сада сматрали да смо ми, није наш истински пут. И отиснемо се, не безглаво и не било куда, али не и тако да нам логика овог света одређује критеријуме стабилности и правце кретања, него – за Христом и са Христом, нетремице, који је Живот. – Владимир Коларић