Опис производа
Велики рат (1914-1918), познат и као Први светски рат, донео је свету страшна искушења. У том рату било је много херојских подвига, али у овој књизи ће бити описане велике жене које су се у тим страшним данима за српски народ и државу од скромних чобаница, љупких матуранткиња, или префињених дворских дама преображавале у јунаке који бацају бомбе и упадају у непријатељске ровове, обавештајке које залазе дубоко у непријатељске редове, болничарке које превијају најтеже рањенике или мисионарке које по ратишту скупљају изгубљену децу спасавајући их тако од сигурне смрти. Све оне су у овој књизи описане кроз истините догађаје које описују њихову храброст и пожртвовање, а сјајне илустрације ће вам помоћи да још боље упознате те велике жене из наше историје: Милунку Савић, Софију Јовановић, Живану Терзић, Мару Петровић, Даринку Грујић, Василију Вукотић и Флору Сендс.
Одломак из приче „Храбри обавештајац“ о Мари Петровић
Осећала је како је стеже јелече. Одавно се од њега одвикла. И ова ношња на њој јој смета. Не осећа је као своју. У униформи јој је пријатније. Али Луне је тражио баш њу за овај задатак. Само је њој веровао. Јасно се сећала њиховог разговора:
– Мора жена да оде међу непријатеље и види колико их је, где су им топови, какав им је морал. Жена ће бити мање сумњива. Разуми ме, Маро!
– Разумем! – одговорила му је војнички, па заустила: – Али…
– Шта али? Да се не плашиш што тамо идеш сама?
– Не плашим се! Не идем сама!
– Како не идеш? Ко ће с тобом?
– Бог, драги Луне. С њим се ја никога не бојим.
Осмехнуо се на те речи.
– Шта је онда проблем?
– Одвикла сам се од женске одеће. Знаш да се већ годинама борим као мушко. Расла сам с оцем и браћом, понашам се као мушко, тако и мислим.
– Маро, знам то, али знам и да си ти најхрабрија жена коју сам срео. Само ти можеш да сама ушеташ непријатељу иза леђа и донесеш ми потребне податке. Не би ти било први пут.
И ево је сада у овој ношњи међу непријатељима. Види бугарске војнике како се подгуркују и заједљиво смеју. Језик им је близак нашем, па разуме њихова ружна добацивања. Све у њој кува и радо би ову бомбу скривену међу јабукама на дну корпе бацила на њих. Али не сме да покаже своју ћуд. Скромно спушта поглед и као обична српска сељанка пролази поред групе.
Види где су топови. Броји их. Памти им распоред. Наилази на немачке војнике. Њих бар не разуме. Нек лају шта хоће. Немци и Бугари се држе одвојено. Чини јој се да међу њима има мржње. То је добро за нас и савезнике,муњевито јој прође кроз главу. Поново види топове. Броји. Памти…