Опис производа
Почетак људског живота и биотехнологија рађања
У средишту интересовања биоетике су сложене технолошке интервенције на људској врсти, али и сви они експерименти у биосфери, као животном простору у коме се остварује људска егзистенција. Приоритетни значај имају открића у вези са стерилитетом, вештачком оплодњом, зачећем и прекидом трудноће, али и постигнути резултати на плану клонирања, терапијског клонирања (стварање и употреба ембриона у циљу лечења), рађања деце са изабраним карактеристикама, затим, стварање нових организама, пресађивање људских органа, проблеми у вези са старењем, као и значајно питање еутаназије. Висок ниво достигнућа у генетици, резултати који превазилазе сва очекивања, с једне стране, немогућност праћења, запањеност и збуњеност пред тим истим резултатима, с друге стране, су неки од разлога због којих je неопходно етичко вредновање биоинжењеринга. Оно што понекад изгледа. величанствено и запањујуће откриће не мора бити и етички прихвативо. Биоетика свој унутрашњи логос постојања управо налази у једној таквој чињеници.
Вештачка оплодња
Основни проблем у вези са вештачком оплодњом се јавља код метода in vitro и односи се на тзв. вишак ембриона. Свакако најпоузданији начин да се избегне уништавање или замрзавање вишка ембриона јесте да се оплодња не врши на више од три јајне ћелије, колико жена може реално изнети у трудноћи. Поред овог најважнијег проблема, поставља се и питање да ли се при методу вештачке оплодње губи суштина самог односа између мужа и жене, будући да се зачеће не одвија у природним околностима? На овом моменту посебно инсистирају представници официјелне римокато- личке теологије. Затим ту je још низ других етичких дилема: да ли овај метод мсгу да примене само удате жеке или, пак, и неудате? Да ли давалац генетсхог материјала треба да буде познат или непознат? Како третирати уговор о ношњи летета у трудноћи од сгране друге жене (носиље), и ко je у том случају мајка, она која je трудноћу изнела или она кoja je дала генетски садржај? Такође, поставља се питање оправданости замрзнутих ембриона, да ли се живот може замрзнути и које су последиџе пропадања и уништавања ембриона? На сва ова, и многа друга питања, православно богословље je позвано да пружи одговор, полазећи од вековног искуства Цркве и на њему утемељеност богословља о стварању и развоју живих бића, затим схватања брака и важности брачне заједнице за живот супружника, као и значаја породичне атмосфере за развој људске личности од момента зачећа…
Клонирање
Један од начина остваривања биолошке репродукције јесте и клонирање. Оно се одвија тако што се генетски материјал једног организма преноси у јајну ћелију другог или истог (женског) бића из које je претходно извучен генетски садржај. Таква оплођена јајна ћелија нема више 23 мушка и 23 женска хромозома, како се дешава у природној оплодњи, него се свих 46 хромозома од једног пола, јединке, било мушке, било женске. Резултат клонирања јесте биолошко биће које je генетски истоветно са даваоцем генетског материјала…
Трансплатација (пресађивање) органа
Поред настојања да створи повољније услове у вези са настанком живота савремени биоинжењеринг се налази пред још једним великим изазовом, а то je продужетак живота. Чињеница да je некада у Римској империји просечан животни век био 22 године, а да савремена предвиђања наговештавају животно доба од 120 година, говори о значају метода којима се омогућује продужетак живота. Један од видова продужетка живота, поред терапијског клонирања, јесте пресађивање (трансплатација) органа…
Еутаназија
Еутаназија je метод одлагања или изазивања смртн код безнадежно болесног, са његовнм пристанком или без њега. У лекарској пракси пре модерног доба, тј. пре. 19. и 20. века, еутаназија je имала за циљ олакшање смртоносних мука. У савременом добу она je све чешће усмерена ка изазивању смрти.
Био(техно)огија и богословље
Пре преласка на етичко вредновање биотехно- лошких достигнућа неопходно je указати на догматске претпоставке или истине о стварању бића и организацији њиховог постојања, без чега je немогуће разумети етичка начела с једне стране, али и објаснити све оно што се догађа на биолошком плану постојања, с друге стране.
Када je реч о билошком аспекту постојања треба рећи да једно од кључних питања у савременом биолошком инжењерингу јесте у коликој мери биологија може бити посматрана независно од других природних дисциплина. Исто тако, треба дати одговор да ли се живот пројављује само у сфери материјалне стварности, будући да савремена истраживања на плану ембриологије и биологије показују да анализа рада ћелија и дејства гена све више доводе у сумњу механицистичко схватање Њутна и Лапласа. Посебно je занимљиво откриће П. Вајса на плану морфогенезе, које показује да ћелије одсечене од конкретних органа престају да се развијају, и поред тога што садрже неопходне информације генетског материјала, а да када се поново сместе у орган добијају могућност развоја сагласно са извесним планом који одговара конкретном органу. Одавде произлази да се ћелије усмеравају са нивоа целине у коју се укључују…
Питање почетка људског живота
Кључно питање, које je у основи свих етичких дилема везаних за проблеме биолошког инжењеринга, јесте: од ког тренутка почиње људски живот? Ово питање није само етичко, него и антрополошко, с обзиром да je важно дати одговор да ли je ембрион људско биће од самог зачећа…
Биоинжењеринг и бесмртност
Не сасвим без основа, људска настојања за продужетком живота се сматрају као израз човекове исконске чежње за бесмртношћу. Понекад ти захтеви иду до границе која је непремостива, до захтева за остварењем природне или биолошке бесмртности. У сагледавању проблема продужетка живота и задобијања „природне бесмртности“ потребно je суочити се са одређеним биолошким чињеницама. У настојању да победи смрт, човек се нужно среће са истином да je створен и да дели судбину створеног света који га окружује. Човек није узрок свог постојања, него „своје постојање дугује“ , како о томе говори Свети Максим Исповедник. Ово првенство природе над личним постојањем човека неминовно води ка дилеми: потчинити се законима природе, живети у складу са њима или се борити и изборити са њима и победити их, тј. овладати природом…