Опис производа
Свођење ума у срце и подразумева иступање ума с периферије човековог постојања. У ступање ума у центар свих човекових енергија, душевних и телесних. То јест, ум се спушта у највеће дубине човековог постојања, до тада недоступне човеку, антрополошко време као да излази на ауторитетне позиције.
Ово се посебно јако преживљава када аскета први пут спушта ум у срце и док не постане искусни вршилац умно-срчане молитве. О каквим преживљавањима је реч?
Безмолвник, достигавши умносрчану молитву може да проведе неколико дана без хране и сна. Стојећи на молитви дан и ноћ, ослободивши се задуго циклуса космолошког и биолошког времена.
Моменат када се достиже умрно срчана молитва код исихаста се може описати као тренутно искуство.
У једном тренутку подвижник престаје да доживљава реалност савременог света. Са својим просторно – временским земаљским законима. Као неизбежан део његовог земаљског покајања, коме је потчињен сав његов живот.
Уместо тога, човек преживљава унутрашњу реалност са њеном временском димензијом у сој њеној специфичности.
Још једном истичемо да је моментално испадање из реалности која окружује човека. И губитак самоконтроле према исихастичким текстовима карактеристично за оне које почињу подвиг умно-срчане молитве…