Опис производа
Икона је ручно израђена на дрвету. На полеђини се налати воштана пломба. Израђена је тако, да одаје утисак рустике. Икона се налази спакована у поклон коверту која је направљена од јуте. Овако упакована икона омогућава вам да је заштитите од оштећења током транспорта.
Цвет руже као једна од метафора Богомајке води порекло из стихова Акатиста Пресветој Богородици. Ова похвална песма, химна, у славу Богородице, написана након што је спасила Цариград од напада Авара 626. године, пуна је симбола који сви имају за циљ да увеличају, прославе, искажу захвалност и дивљење, Оној која је родила Спаситеља.
Ти симболи су временом обогаћивани, створене су читаве алегоријске сцене, додатно образлагане у делима византијских химнографа и теолога. Прецизније говорећи, „Богородица Ружа која не вене“ заснована је на директном преношењу у ликовни језик метафора из поздравних обраћања Богородичиног акатиста (3. и 7. икос) у којима се Мајка Божија спомиње као „изданак неувеле младице“ и „цвет непропадљивости“.
У савременом преводу „Акатиста Пресветој Владичици нашој Богородици“ стоји: „Радуј се, цвете непролазности; радуј се, венче уздржљивости!“ Поред тога, у Канону благодарном Пресветој Богородици, који је у 9. веку испевао Јосиф Песмописац (Химнограф), Богородица се такође јавља као „Цвет који не вене“: Радуј се, Цвете неувенљиви, Која си Једина произвела миомирисни Плод. (…) Радуј се, слаткомирисни Крине, Владичице, Која миомиром испуњујеш вернике, Ти скупоцени мирисе. (…) Радуј се, Богоневесто, Жезле тајанствени који си процветао неувенљивим Цветом.. Наведене метафоре, заједно са многим другим које су се усталиле у ликовним представама Богомајке (нпр. неопалима купина, руно Гедеоново, лествице, „Богородица Живоносни источник“), теже да нагласе њену безгрешности и девичанство, да потврде да је она „Невеста неневесна“ (невенчана), јер је као „Невеста Господња“, „Невеста Светог Духа“, остала Дјева и пре и након рођења Христовог, „заручена једино за Господа“. Управо та теолошка истина је основни мотив „Богородице руже која не вене“.
Клас жита у левој руци Богородице Царице такође учествује у величању њених врлина. Његову симболику такође налазимо у стиховима из Канона Јосифа Песмописца посвећеног Богородици: Радуј се, као њива неорана која изнедри божански клас, речи су које изговара арханђео Гаврило (као одговор на текст величања који се приписује арханђелу Михаилу: Светла зоро, радуј се, једина, која носиш сунце Христа!).
О „популарности“ икона типа „Богородица Ружа која не вене“ у XIX веку, највише сведочи чињеница да је установљен и посебан Празник Богородице „Руже која не вене“, који православна црква слави 3. по старом тј. 16. априла по новом календару.