Опис производа
Увод: Дoстојевски није увек био савремен, али је увек савечан. Савечан је кад мисли о човеку, кад се мучи проблемом човека, јер се страсно баца у неизмерне дубине његове и жудно тражи све што је бесмртно и вечно у њему; савечан је кад решава проблем зла и добра, јер се не задовољава површним, кожним, већ суштаственим решењем, које објашњава вечну, метафизичку суштину проблема; савечан је кад мудрује о твари, ма којој твари, јер се спушта у корен, којим се твар невидљиво укорењује у дубине вечности; савечан је кад се делиријумски мучи проблемом страдања, кад бурном душом својом проходи сву историју и преживљава трагизам њен, јер се не зауставља на трошном људском решењу проблема, већ на вечном, божанском, апсолутном; савечан је кад мученички истражује смисао историје, кад се пробија кроз бесмислени хаос њен, јер одбацује сваки временски, пролазни смисао историје, и усваја бесмртни, вечни, богочовечни. За њега је Богочовек смисао и циљ историје; свечовечанство је смисао и циљ човечанства; свечовек је смисао и циљ човека, али не свечовек начињен од отпадака свих религија, већ свечовек = Богочовек.
извор: Задужбина Отац Јустин Ћелијски