Опис производа
Константин Паустовски је за живота сматран највећим совјетским писцем. Аутентичан следбеник Буњина, добио је, као и његов узор, Нобелову награду за књижевност, која му је након чудних дипломатских интрига одузета и додељена Шолохову. У есејима открива сву величину Бернару омиљених аутора, а избор који је пред вама доноси неке од најлепших руских љубавних прича, иако ми и до данас не знамо шта је то.
„Шта је било затим? Маршал је провео у шумаревој кући два дана. Нећемо говорити о љубави зато што ми и до данас не знамо шта је то. Можда је то густи снег који пада целу ноћ, или су то зимски потоци у којима играју пастрмке. Можда је то смех, и песма, и мирис смоле у рано свитање зоре када догоревају свеће и звезде се приљубљују уз окна да би заблистале у очима Марије Черни. Ко то зна?“.
(из приче Потоци у којима играју пастрмке)