Опис производа
Међу корицама књиге из трећег кола сабране су поуке и описан је живот почившег стараца Тадеја.
Тежак живот предодредио је његов даљи пуг. По избијању Другог светског рата, старац Тадеј је избегао из Пећи и поново дошао у манастир Раковицу. Априла 1947. године старац Тадеј се враћа у браничевску епархију и постаје сабрат манастира Горњак. По жељи патријарха Гаврила Тадеј се поново враћа у Пећку Патријаршију 1949. године, и постаје њен намесник.
Године 1955. из здравствених разлога, по други пут се враћа у браничевску епархију. У овој епархији је био привремени парох печанско-кленовачки и шапинске епархије, а затим од 1957. године старцу Тадеју подијељен је канонски отпуст за манастир Хиландар. После непуна четири месеца, старац Тадеј је, вољом грчких власти, враћен из Хиландара, са Свете Горе у Србију. Ту је, привремено, био парох бистрички, затим старешина манастира Туман. Са ове дужности, по молби 1962. године премештен је за старешину манастира Витовница. На овој дужности је провео десет година, да би најзад, као парох влашкодолски, био пензионисан, а затим постављен за старешину манастира Покајница код Велике Плане, па за духовника манастира Туман, а одатле по други пут, за старешину манастира Витовница. У чин архимандрита произведен је 1989. године у манастиру Горњак пред моштима кнеза Лазара. Архимандрит Тадеј, витовнички старац, упокојио се 13. априла 2003. године у Бачкој Паланци, гдје је живио последњих година свог живота. Сахрањен је на манастирском гробљу у Витовници, без светске буке.
„Погледајте оне који су у браку, а у брак су ступили без благослова или су били принуђени на брак, такви немају мира и узалудна им је њихова љубав. Видите колика је власт и телесних и духовних родитеља. Много сам пута чуо да телесни и духовни родитељи кажу управо оно што ће се са децом касније збивати. Једном сам се зачудио да су један отац и мајка који су побожни, сина убили својим мислима”, речи су Оца Тадеја.
Нажалост, мало је оних који своје родитеље поштују као светињу, мислио је он.
„Ја сам много страдао јер сам често осуђивао свога оца, мислећи да мало времена проводи са својом децом. Те моје мисли су испланирале мој живот, и због њих сам много страдао. За време окупације два пута сам осуђиван на смрт. Пре нисам знао зашто је то тако, али кад сам се отрезнио видио сам да сам ја тај који је испланирао свој живот. Исто тако је очигледно да се онима који носе неисказану љубав отварају свака врата. И тамо на ратиштима, где нема живота, и тамо Господ чудним начином чува оне који имају љубав за родитеље, како телесне, тако и духовне. Видите, кад бисмо ми такви били не би стање на земљи било овакво. Сада морамо да се молимо, сви да се молимо и даће Господ снаге и помоћи”, речи су духовног старца Тадеја.