Опис производа
Извод из списа: Када се човек пробуди из иловаче тела свог на духовне стварности, онда осети да су вештаствене стварности утолико стварне уколико их његов дух сазнаје као такве. И убрзо долази до необичног сазнања: људи, као нарочита врста бића, сазнају стварности у вештаственом свету помоћу духа који нема својства вештаствених стварности, већ је нешто што се не може вештаствено објективирати, нити показати као транс/с/убјективна вештаствена стварност, нити чулима опипати. Али, иако неухватљив у облике вештаствене стварности, дух је ипак својом невидљивом суштином мерило свих видљивих стварности у свету материје. И човек све неодољивије осећа и сазнаје да је мисао духа, иако неопипљива, невидљива, нематеријална, ипак стварнија од сваке транссубјективне стварности у области материје. Штавише: све стварности заснивају своју реалност на мислима духа, који је по себи нематеријалан. У томе је и преимућство, и загонетност, и величина људскога духа. И пробуђен човек, вођен нематеријалним духом својим кроз тајанства материјалног, физичког света, све више увиђа да је његов дух-његова највећа и најнепосреднија и најстварнија стварност, а самим тим и његова највећа вредност. У таквом расположењу човек ускоро осети неодољиву истинитост Спаситељевих речи о души човечијој као највећој стварности и највећој вредности, стварности – стварнијој од васцелог видљивог света, и вредности – вредноснијој од свих сунчаних система: Каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? или какав ће откуп дати човек за душу своју? (Мт.16,26; ср. Мк.8,36-37; Лк.9,25.). Другим речима: у видљивом свету нема вредности која је равна вредности душе људске, или вредности којом се душа људска може проценити и исплатити; она више вреди него сви светови скупа.
извор: Задужбина Отац Јустин Ћелијски