Među pravoslavnim bogoslovima našeg pokolenja, Vladimir Loski je pokušao da Pravoslavlje zapadu predstavi ne samo kao povesni oblik Istočnog Hrišćanstva, već i kao trajnu i sveopštu (katoličansku) istinu. I svedočenje beše glavna briga njegovog života, što ga je izvelo na, po njegovom mišljenju, trud u dva nadopunjavajuća polja: u vizantijsko bgoslovlje kao prirodno produženje predanja jelinskih otaca, i u latinsko srednjovekovlje, gde je, naročito u načinu mišljenja Majster Ekharta, potražio moguće tačke dodira sa pravoslavnim istokom.
Navedeno dvostruko naučno zanimanje beše nastavak predanja najboljih krugova petragradskog sveučilišta, kojima je porodica Loskih pripadala. Ono je proizvelo ne samo velike vizantologe, već i znamenite poznavaoce zapadnog srednjevekovlja. Osnovno, pak, obzorje, koje će odrediti njegov put kao naučnika i bogoslova, jeste duhovni rascep između istoka i zapada. Čvorišta koja su, po njegovom mišljenju, pre svega razdvajala Hrišćane i privlačila njegovu pažnju ponajpre jesu: učenje o ishođenju Svetog Duha i učenje o nestvorenim dejstvima (energijama). U svim njegovim radovima neprestano je pojavljuje njegova dvostruka namera da sačuva celosnost Pravoslavlja i da održava razgovor sa hrišćanskim zapadom.
U polemici i branjenju (Pravoslavlja), Vladimir Loski je ponekad bivao nepomirljiv i strog. Međutim, tokom poslednjih godina njegovog života mogli smo da zapazimo kako je sve više napredovao u smirenoj mudrosti, koja je njegovu ličnost činila vrlo privlačnom. Stoga je Etjen Žilson, u predgovoru posmrtnom izdanju doktorskog rada Loskog o Ekhartu, mogao da napiše: "Nekakav mir nežno je zračio iz ovog skromnog, savršeno jednostavnog i dobrog čoveka. Njegova tajna se možda sastojala u okolnosti da je među nama predstavljao samo ovaploćenje hrišćanskog duha, koje se u njemu bilo gotovo prirodni priziv”.
U svojoj knjizi Ogled o mističkom bogoslovlju Istočne Crkve, koja je postala klasična, Vladimir Loski pruža sistematsko izlaganje onoga što su oci smatrali bogoslovljem: umozrenje (teorija) Boga i ujedno izražavanje o Neizrecivom. Bogoslovlje svetog Grigorija Palame o suštini i dejstvima Božijim već zaokuplja središnje mesto u njegovom delu.
Niz predavanja o "Bogoviđenju", koji je održavao na Ecole pratique des Hautes Etudes (Praktična škola za visoka istraživanja - odsek 5) na Sorboni tokom 1945. i 1946. godine, ima više istorijske crte i ponajpre predstavlja patrološki uvod u takozvani "palamizam". Budući da smo se i sami trudili da Palamu "približimo" zapadnom čitaocu, hitamo da ispovedimo naročito i lično zadovoljstvo koje smo iskusili čitajući rukopis Loskoga. U njemu smo otkrili jedan vid problema koji sami nismo detaljno zahvatili, štaviše u tananoj i produbljenoj obradi, koju sami ne bismo mogli postići. Reč je o svetootačkom poreklu Palamine terminologije. Prilikom pripremanja svojih predavanja Loski je, svakako, zanemario nedavne radove (naročito Šervuda) o svetom Maksimu Ispovedniku, koji su mogli još više da doprinesu pojašnjenju njegove misli. Ipak, izuzetna načitanost i izuzetna bogoslovska svest njegovoj knjizi daju neospornu vrednost." Naročito je dragocena i savremena veoma očita sklonost Loskog da "bogoslovlje blagodati" uključi u sotiriološki i, naravno, u hristološki, eklisiološki i svetotajinski vidokrug.
Pomenuti novi "naglasak" u izlaganju svih vidova bogoviđenja i oboženja jelinskih otaca beše neizbežan. Zapravo, nemoguće je da se dubina bogoslovlja i odredaba Palame u potpunosti shvate isključivim pozivaljem na Kapadokijce i Dionisija. Tek putem posthalkidonske hristologije i svetog Maksima Ispovednika mi istinski dolazimo do vrhunskih dostignuća vizantijskog bogoslovlja.
U svojstvu istoričara i bogoslova Loski nas poziva na dijalog, koji bi zaista da dosegne srž stvari i potraži istinu, koja ujedinjuje i oslobađa i koja nije ni vizantijska, ni latinska, već koja proističe od "Duha istine, koji od Oca ishodi".
Protojerej profesor Jovan Majendorf
750 RSD
Nema na zalihama
Među pravoslavnim bogoslovima našeg pokolenja, Vladimir Loski je pokušao da Pravoslavlje zapadu predstavi ne samo kao povesni oblik Istočnog Hrišćanstva, već i kao trajnu i sveopštu (katoličansku) istinu. I svedočenje beše glavna briga njegovog života, što ga je izvelo na, po njegovom mišljenju, trud u dva nadopunjavajuća polja: u vizantijsko bgoslovlje kao prirodno produženje predanja jelinskih otaca, i u latinsko srednjovekovlje, gde je, naročito u načinu mišljenja Majster Ekharta, potražio moguće tačke dodira sa pravoslavnim istokom.
Navedeno dvostruko naučno zanimanje beše nastavak predanja najboljih krugova petragradskog sveučilišta, kojima je porodica Loskih pripadala. Ono je proizvelo ne samo velike vizantologe, već i znamenite poznavaoce zapadnog srednjevekovlja. Osnovno, pak, obzorje, koje će odrediti njegov put kao naučnika i bogoslova, jeste duhovni rascep između istoka i zapada. Čvorišta koja su, po njegovom mišljenju, pre svega razdvajala Hrišćane i privlačila njegovu pažnju ponajpre jesu: učenje o ishođenju Svetog Duha i učenje o nestvorenim dejstvima (energijama). U svim njegovim radovima neprestano je pojavljuje njegova dvostruka namera da sačuva celosnost Pravoslavlja i da održava razgovor sa hrišćanskim zapadom.
U polemici i branjenju (Pravoslavlja), Vladimir Loski je ponekad bivao nepomirljiv i strog. Međutim, tokom poslednjih godina njegovog života mogli smo da zapazimo kako je sve više napredovao u smirenoj mudrosti, koja je njegovu ličnost činila vrlo privlačnom. Stoga je Etjen Žilson, u predgovoru posmrtnom izdanju doktorskog rada Loskog o Ekhartu, mogao da napiše: „Nekakav mir nežno je zračio iz ovog skromnog, savršeno jednostavnog i dobrog čoveka. Njegova tajna se možda sastojala u okolnosti da je među nama predstavljao samo ovaploćenje hrišćanskog duha, koje se u njemu bilo gotovo prirodni priziv”.
U svojoj knjizi Ogled o mističkom bogoslovlju Istočne Crkve, koja je postala klasična, Vladimir Loski pruža sistematsko izlaganje onoga što su oci smatrali bogoslovljem: umozrenje (teorija) Boga i ujedno izražavanje o Neizrecivom. Bogoslovlje svetog Grigorija Palame o suštini i dejstvima Božijim već zaokuplja središnje mesto u njegovom delu.
Niz predavanja o „Bogoviđenju“, koji je održavao na Ecole pratique des Hautes Etudes (Praktična škola za visoka istraživanja – odsek 5) na Sorboni tokom 1945. i 1946. godine, ima više istorijske crte i ponajpre predstavlja patrološki uvod u takozvani „palamizam“. Budući da smo se i sami trudili da Palamu „približimo“ zapadnom čitaocu, hitamo da ispovedimo naročito i lično zadovoljstvo koje smo iskusili čitajući rukopis Loskoga. U njemu smo otkrili jedan vid problema koji sami nismo detaljno zahvatili, štaviše u tananoj i produbljenoj obradi, koju sami ne bismo mogli postići. Reč je o svetootačkom poreklu Palamine terminologije. Prilikom pripremanja svojih predavanja Loski je, svakako, zanemario nedavne radove (naročito Šervuda) o svetom Maksimu Ispovedniku, koji su mogli još više da doprinesu pojašnjenju njegove misli. Ipak, izuzetna načitanost i izuzetna bogoslovska svest njegovoj knjizi daju neospornu vrednost.“ Naročito je dragocena i savremena veoma očita sklonost Loskog da „bogoslovlje blagodati“ uključi u sotiriološki i, naravno, u hristološki, eklisiološki i svetotajinski vidokrug.
Pomenuti novi „naglasak“ u izlaganju svih vidova bogoviđenja i oboženja jelinskih otaca beše neizbežan. Zapravo, nemoguće je da se dubina bogoslovlja i odredaba Palame u potpunosti shvate isključivim pozivaljem na Kapadokijce i Dionisija. Tek putem posthalkidonske hristologije i svetog Maksima Ispovednika mi istinski dolazimo do vrhunskih dostignuća vizantijskog bogoslovlja.
U svojstvu istoričara i bogoslova Loski nas poziva na dijalog, koji bi zaista da dosegne srž stvari i potraži istinu, koja ujedinjuje i oslobađa i koja nije ni vizantijska, ni latinska, već koja proističe od „Duha istine, koji od Oca ishodi“.
Protojerej profesor Jovan Majendorf
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
3.200 RSD
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
