Да не би отишли / Протојереј Андреј Ткачов

Отац Андреј је врло познат и читан међу српском публиком. Ова књига представља зборник његових беседа и промишљања на различите социјалне, културолошке и духовне теме. "Да не би отишли" је шеста књига оца Андреја у издању издавачке куће "Бернар".

Протојереј Андреј на себи својствен начин, отвара и продубљује питања о нашој свакодневници, питања над којима савремени хришћанин често не стиже да се замисли, а која неизоставно утичу на духовни живот човека 21. века.

НОВА ГОДИНА

Ближи се Нова година. Још један круг је пређен и почиње ново понављање. На разговор ме подстиче реч „нов”. Осећај новине је осећај који је својствен још увек младим душама које одрастају, које су сачувале извесну еластичност заједно с неискуством. За младе се много тога дешава по први пут. Заправо „ново” и значи „прво”. Први телефон је заиста нови телефон. Други телефон ће се такође називати „новим”, али ће то већ бити лака пародија на новину. Пародија ће временом само јачати. Такав је закон у свету ствари и обичних догађаја. А у области моралних догађаја својство пародије расте сразмерно броју понављња и у понављања се све више меша горчина подсмеха над целим људским животом.

Нова кућа је просто добра ствар. А нови муж је „добро” плус још нешто. Ако муж није само „нов”, већ је, рецимо, и пети по реду, на речи „нов” можемо без стида да бризнемо у плач. To је потпуно завршено исмевање живота.

Прва љубав даје човеку неизрецива крила. Први растанак просто уништава човека јефтино и љутито. Први сусрет очи у очи са смрћу лишава свет некдашњих боја и на све набацује тамни вео. Управо оно што носи име „прво” је достојно имена „ново”. Понављања могу или да изазову вртоглавицу као рингишпил таштине или да човека учине окорелим и да његово срце претворе у ђон чизме, или да га доведу до очајања очајања због презасићења или очајања због безизлазности и понављања.

У извесној фази човековог развоја (народ, цивилизацију) више не теши цикличност природних процеса. Душа осећа узвишену чежњу и жудњу за изласком из круга. Или изалазак из круга или опијајућа чежња која једне вуче ка самоубиству, а друге ка лажном обличју смирења: животињском задовољсгву.

Али једна је ствар кад човек осети да је неопходно да изађе из вира, а друга је да заиста изађе. У ковитлац испразности нисмо погружени само захваљујући личном напору, већ и самој чињеници рођења у „сујетно живљење, од отаца нам предано” (в. 1 Петр. 1,18). И испоставља се, дакле, да из овог испразног живота не можемо да се извучемо појединачно, само личним напорима, већ у очекивано време искупљења са свима онима који жуде за утехом; у време које је Бог приправио човечанству. А период, у којем је жеђ за изласком, још није сазрео, кад време ослобођења још није наступило, пишу се књиге попут Проповедника, и настају учења попут будизма...

Садржај

Јуда, 5
Ново, 7
Наш портрет, 9
Данас-сутра, 13
Нова година, 16
Варијанта новогодишње честитке, 20
Пиар, 24
Пола сата тишине, 27
Права и обавезе, 31
Разговор о богатству, 35
Размишљања о одговорности, 49
Распре и несугласице, 53
Револуција у уму, 37
Поточић у информационој бујици, 61
Слобода говора, 64
Свештеници и мерцедеси, 68
Снага и реч, 72
Тужне свечаности, 76
Савест, 81
Спасење и неосуђивање, 86
Старост, смрт и илузије, 90
Сумрак свести, 95
He треба журити, 99
Имам проблем, 103
Умни рат, 107
Домаћи задатак, 111
Желим да живим вечно, 114
Сат из реда „најновији крик”, 119
Човек је многолик, 123
Људски фактор, 126