Izabrane besede na psalme / Sveti Jovan Zlatousti

PREDGOVOR

Sveti Jovan Zlatousti je, prema rečima blažene uspomene o. Georgija Florovskog, "prvenstveno bio blagovesnik, propovednik Jevanđelja. Zajedno sa tim on je svagda bio savremen, pa čak i učitelj koji se doticao svakodnevice. Krajnji smisao ljegovog učiteljstva razumljiv je samo iz živog istorijskog konteksta. Bio je to jevanđelski sud nad savremenošću, nad tobožnjim ucrkovljenjem života u kome, po Zlatoustovom svedočanstvu, mnogi nalažahu privremeno spokojstvo u hrišćanskoj zajednici četvrtog veka. Time se objašnjava reskost i oštrina kojom je poučavao ovaj vaseljenski propovednik ljubavi" (Istočni Oci IV veka, Manastir Hilandar 1997, str. 209). Retko je koji od Otaca Crkve dožive tolike progone i nepravde kao Sveti Zlatoust. On je zaista, prema rečima o. Justina Popovića, "živo hodeće Jevanđelje".

Rođen je u Antiohiji oko 350. godine. Bio je izvanredno obrazovan. Filosofiju i retoriku učio je kod znamenitih učitelja svog vremena. Sa otprilike osamnaest godina Zlatousti se predao izučavanju Svetoga Pisma i hrišćanske teologije. Ubrzo je stupio u monašku školu kojom je rukovodio Diodor Tarsiski. Iako je u svome domu živeo monaškim životom, postrig je primio tek po upokojenju majke, negde oko 371. Više godina je proveo u tihovanju i bezmolviju. Još tada je napisao svoje prve spise koji su sačuvani do danas. Desetak godina kasnije rukopoložen je za đakona, a 386. i za sveštenika. Nakon rukopoloženja, Zlatousti je neprestano propovedao i iz tog perioda potiče najveći broj njegovih dela, koja danas broje više od dve hiljade naslova. Od njegovog vremena pa do danas, jedan je od najradije čitanih hrišćanskih pisaca. Njegova su dela prepisivana i prevođena, kako na druge tako i na slovenske jezike. Iz njegovog obimnog opusa određeni broj njegovih spisa još uvek nije objavljen. Sveti Zlatousti nije bio samo propovednik već i delatnik ljubavi. Još u Antiohiji je počeo da se intenzivno bavi socijalnim i milosrdnim delovanjem što je nastavio da čini i u Carigradu, gde je 397. izabran za Patrijarha.

Odmah po stupanju na presto, Sveti Zlatousti je naišao na mnogobrojne prepreke, brutalne otpore, licemerje svake vrste, rašireni nemoral ... Tome se suprotstavio ispunjavajući u svemu reč Apostola Pavla: Sluga pak Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bufe tih prema svima, poučan, nezlobiv, koji sa krotošću kara one koji se protive, eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine, i da se izbave iz zamke đavola, koji ih je žive ulovio da vrše volju njegovu (2 Tim 2,24-26).

Iako poznat kao jedan od velikih, ako ne i najveći, egzegeta (tumač Svetog Pisma) Crkve Hristove, Zlatousti je značajan i po ustrojavanju crkvenog bogoslužbenog života. Pored prerade Liturgije koja je tako i ponela njegovo ime, Zlatousti je u Carigradu uveo i litije, svenoćna bdenija i druge bogoslužbene običaje. No, kako je stara istina da prorok nema časti u svojoj poctojbini, tako su se protiv Zlatousta plele i isplele mreže kleveta i zavera, što je dovelo do njegovog bezakonog svrgavanja sa prestola i progona u daleki Kukuz. Nakon tri godine provedene u Kukuzu, proteran je još dalje u Pitiunt na istočnoj obali Crnog Mora. Nakon teškog puta tamo je i preminuo 14. septembra 407. godine. Njegove poslednje reči su bile: '"Slava Bogu za sve!". Pravoslavna Crkva ga proslavlja 13. novembra.

Sadržaj
PREDGOVOR, 7
I. BESEDA NA TREĆI PSALAM
Psalam Davidov,
kada pobeže ispred lica Avesaloma sina svoga.
Gospode, što se umnožiše oni koji me ugnjetavaju?, 11

II. BESEDA NA TRINAESTI PSALAM
Reče bezumnik u srcu svome: Nema Boga, 19

III. BESEDA NA PROROKOVE REČI U TRIDESET OSMOM PSALMU
Zaista, kao u slici xodi čovek, ali se uzalud mete; sabira u riznicu, i ne zna kome će to sabrati. i o milostinji, 39

IV. BESEDA NA IZREKU PROROKA DAVIDA:
Ne boj se kad se čovek razbogati i kada se umnoži slava doma njegova (Ps 48,17), i o gostoljublju, 49

V. BESEDA IZGOVORENA
U SABORNOJ CARIGRADSKOJ CRKVI,
A ZATO ŠTO SE MALO SLVIIIALACA TU SKUPLJAIIIE NA IZREKV PROROKOVU:
Ne boj se kad se čovek razbogati, i o milostinji, 73

VI. BESEDA O NATPISU PEDESETOG PSALMA, O DAVIDOVOM POKAJANJU I O URIJI, 83

VII. BESEDA NA PEDESETI PSALAM (NASTAVAK)
I O POKAJANJU, 107