Када власт није од Бога / Татјана Грачова

У својој новој књизи, Татјана Грачова нам показује, пре свега, пример хришћанског стајања у Истини, живота по правди – без ласкања, лажи, лицемерја.

Слично Светом Јовану Претечи, она позива народ да се обрати истинској вери својих предака, зато што зна, како су ишчезли и били расејани древни Јудеји због богоодступништва. Памти шта се десило двадесет векова касније са дворјанима, спахијама, трговцима и официрима Русије, које је због безверја разобличавао Свети праведни Јован Кронштантски. Где су они сада? Где су њихови дворци, спахилуци, уносне куће и велепоседи?

Али, и разобличавати и опомињати – данас је знатно сложеније него што је то било почетком двадесетог века. Како убедити људе у то да је садашња власт допуштена од Бога због наших грехова? Више од осамдесет година генетске селекције, практично генетског рата против руског народа, уништење наследног одабира руске нације, довело је до тога да многе Русе данас са великом тешкоћом можемо назвати Русима. Пропаганда данашњих средстава јавног информисања, активно користећи многа "културна" средства, формира лик некаквог новог Руса – нешто потпуно безидејно, безвољно, егоистично, огрезло у страстима, без Отаџбине, без привржености и љубави према својој нацији. Из женског менталитета су скоро избачени гени скромности, стида, целомудрија, мушкарци се лишавају руске неустрашивости, одважности, части...

Па ипак, упркос свој трагичности совјетског периода, наша Црква је жива, и Света Русија је такође жива. А спасиле су их, по речима патријарха Пимена, "беле мараме", наше жене које нису одступиле од вере, које су својим молитвеним подвигом помогле нашем народу да однесе победу у Великом Отаџбинском рату и преживи све страхоте двадесетог века.

И ево, у наше лукаво и трагично време, када невидљива Хазарија све жешће и активније спрема Русији нову Голготу, Господ опет даје одважну мужевност жени. Као што је Он дао мужевност женама мироносицама да одстоје код Крста (када су се сви ученици, осим младог Јована Богослова, уплашили и побегли у страху, напустивши Учитеља), тако је Он данас даровао ту женску неустрашивост Татјани Грачевој, чији нас пример надахњује на мужевност, отрежњује наш земаљски ум, који је престао да мисли о Вишем, о спасењу сопствене породице и рођене Отаџбине, који је престао да разликује непријатеље који су ушли у сваку руску (и српску; прим. прев.) кућу...

Књига Татјане Грачове је позив нашој омладини да се извуче из зомбираног информационог пространства, позив да се промене животна начела – од потрошачких и наслађивачких ка пожртвованом служењу Богу, Отаџбини и Народу. Да појме сву одговорност за судбину Русије (и Србије; прим. прев.) тако што ће у скорој будућности узети кормило управљања државом.

Ова књига – чији излазак сматра неопходним и правовременим архиепископ Владивосточни и Далекоисточни Венијамин – пламени је позив патриотама Русије да се врате вери својих отаца, коју су чували током целе историје Русије, да се врате Богу и постану Божији. Зато, ако желимо да спасемо Русију без Бога, тада ни рат више неће бити Божији, већ наш...