Манастир Студеница / монографија

У књизи, објављеној у склопу едиције "Немањићки манастири", описан је овај манастир Српске православне цркве са најбогатијом ризницом који је својеврсна енциклопедија српске сакралне умјетности. Игуман овог манастира отац Тихон рекао је да је Студеница царска лавра и задужбина Стефана Немање и духовно чедо чувеног манастира Богородице Добротворке код Цариграда, те да је и сама посвећена Успењу пресвете Богородице. Он је рекао да је српски цар Стефан Немања одлучио да на "пустом ловишту зверова" сагради овај манастир који је по начину духовног живота исти као манастир Богородице Добротворке, гдје је био у заточеништву након пораза од византијског цара Комнина.

Историчарка умјетности Аника Сковран рекла је да манастир Студеница садржи у себи умјетност свих прошлих епоха и да је свједок свих времена, те да се у њему налази једна од најпознатијих фресака "Христово распеће" која је била узор италијанским мајсторима 13. вијека. Она је додала да иконографија у Студеници показује да је иконе и мјесто гдје ће се оне налазити бирао лично Свети Сава, син Стефана Немање, те да се у том манастиру налази и ризница рукописа и важних повеља, колекција везова, разних плаштаница и да је сваки период у прошлости оставио неки умјетнички траг на манастиру. У овом манастиру налази се богата колекција богослужбених предмета од злата - крстови, панагије, медаљони, али и ковчег са моштима Анастасије, мајке Светог Саве. Архитекта Небојша Гаџић рекао је да је манастир Студеница јединствен храм и својеврсна "Нојева барка" српске архитектуре очувана до данас.

Манастир Студеница у коме се мијешају источни византијски и западни романички стил, који су скупа произвели посебан стил у архитектури - рашку школу, познат је по колекцији фресака из 13. и 14. вијека. УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу свјетске баштине. Овај манастир је међу највећим и најбогатијим српским манастирима, а основао га је Стефан Немања 1190. године. Налази се код Краљева. Утврђени зидови манастира окружују четири цркве - Богородичину цркву, Краљеву цркву, обје изграђене од мермера, затим цркву Никољача (црква светог Николе) и још једну очувану у темељима. Ту је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон се упокојио у Хиландару 1199. године, а Немањин трећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренио мошти Светог Симеона у Студеницу, гдје су и данас.

Прво коло едиције "Немањићки манастири" од 10 књига обухвата најстарије и данас углавном најугроженије бисере српске културне и црквене баштине на Космету и у Рашкој области. Ту су Дечани, Грачаница, Бањска, Свети Архангели код Призрена, Морача, Студеница, Хиландар, Жича, Милешева и Сопоћани.