ODLOMCI iz istorije Srba i srpskih zemalja u Turskoj i Austriji / Miloš S. Milojević

Odmah treba reći da je Milojevićeva zamisao bila da se knjiga zove „Odlomci iz istorije Srba i srpskih zemalja u Turskoj i Austriji“, a ne „Odlomci istorije Srba i srpskih-jugoslovenskih zemalja u Turskoj i Austriji“ kako je kasnije izašlo iz štampe. U prilog toga daćemo i oglas koji je napisao sam Milojević, Srpske Novine, 2. marta 1872. godine.

Šta je bila pobuda Milojevića da pred samu štampu promeni naslov svog dela i u njemu ubaci reč „jugoslovenskih“ mi to sa sigurnošću ne možemo znati, ali možemo da pretpostavimo da se radi o svojevrsnoj „uceni“ Srpskog Učenog Društva na čijem čelu je tada bio Janko Šafarik, jer kao što znamo iz uvodne strane Milojevićeve „Istorije“, štampanje njegove knjige je pomoglo Srpsko Učeno Društvo sa „70 dukata cesarskih“.

Naime, prilikom štampanja njegove treće sveske „Pesama i običaja ukupnog naroda srpskog“ 1875. godine, Srpsko Učeno Društvo je imalo neobičan stav po pitanju naslova same zbirke pesama. Evo šta kaže Milojević o tome: „zahtevali su da se sve te pesme, a naročito one iz Dibarske nahije napečataju pod imenom nekakvih, nikada nigde ne postojećih na Božjem svetu ... Slovena! obećavajući potpisanome bog zna kakvu nagradu i slavu od raznih stranaca, a naročito nekih Slovena. Potpisani nije dao da se o srpskom novcu, znoju, trudu i sa najčistijim i korenitijim srpskim umotvorinama advocira za neke nikad ne postojeće i nebivše Slovene”. Iz citata se jasno vidi pod kojim uslovima bi Srpsko Učeno Društvo, pomoglo štampanje Milojevićeve knjige. Kako Milojević na to nije pristao, štampao je zbirku o svom trošku, pa je od planiranih 880, u zbirku zbog nemaštine autora koja ga je pratila celog života ušlo 597 pesama.

Mišljenja smo dakle, da je i prilikom štampanja Milojevićevih „Odlomaka“ Srpsko Učeno Društvo imalo slične zahteve, pa da je u poslednjem momentu zbog besparice, kako bi ovo vredno delo ugledalo svetlo dana sam autor pristao na dodatak u samom naslovu koji se ticao Jugoslovena. S tim u vezi moramo naglasiti da je Miloš S. Milojević ceo svoj život posvetio Srbima i srpstvu, pa ga danas svrstavati u nekakve pobornike jugoslovenstva, zaista deluje nepristojno i uvredljivo za lik i delo ovog velikog čoveka. Stoga smatramo da je naša dužnost, da preporučimo da se reprint njegove knjige štampa pod njenim pravim nazivom ODLOMCI IZ ISTORIJE SRBA I SRPSKIH ZEMALJA U TURSKOJ I AUSTRIJI.

Iz predgovora Aleksandra Mitića

...Videli smo da su mnogi Milojevićevi stavovi u njegovim „Odlomcima istorije Srba“ već dokazani savremenim naučnim radovima i knjigama više domaćih i stranih autora. Anatemisanje Miloša S. Milojevića zaboravom od strane službene istorijografije, donelo je Srbiji i srpskoj kulturi teške posledice. Kolika je netrpeljivost prema Milojeviću, vidi se iz činjenice, da niko ozbiljno nije pokušao da izuči samo literaturu koju je naveo u svom delu, a koju je koristio prilikom rada na svojoj knjizi. Optužbe na račun Miloša S. Milojevića i njegovog dela od strane njegovih savremenika, ali i od strane njihovih učenika su neosnovane, pa prof. Sreten Petrović podseća i na to „da je Milojević od svih svojih savremenika koji su se bavili, narodnim životom i običajima, kao svršeni student Istorijsko-filološkog odseka na Filozofskom fakultetu u Moskvi, jedini imao stručno znanje da se bavi folklorom, lingvistikom, filologijom i mitologijom, i njegovi kritičari nisu bili na takvom intelektualnom nivou da bi mogli da ga prate i da ga razumeju“ (Sreten Petrović - Slavljeno i osporavano delo Miloša S. Milojevića, Zbornik „ Doprinos Miloša S. Milojevića književnosti“, Crna Bara, 2018. str. 50-99).

Neke male nepravilnosti u njegovim stavovima iznete u „Odlomcima“, nisu od presudnog značaja, za odbacivanje Milojevića kao istoričara. Naprotiv, najveći deo njegovog rada stoji na veoma čvrstim dokazima. Mišljenja smo da Miloša S. Milojevića treba iznova proučiti kao istoriografa, koristeći sva raspoloživa dostignuća savremene nauke za ponovnu proveru njegovih stavova i dati mu zasluženo mesto među velikanima srpske istorije, gde smo uvereni, on zaista i pripada. Takođe smatramo da treba štampati sve Milojevićeve tekstove razbacane po raznim časopisima i zbornicima i tako ih otrgnuti od zaborava i nemarnosti. To je najmanje što možemo učiniti za ovog velikog sina našega naroda.