У српској богсловској и широј научној јавности одавно се осећа потреба за преводом на српски језик релевантног дела руске црквене историографије у којем је целовито и систематично представљена историја Руске Православне Цркве. Појавом таквог превода, уз српски превод Путева руског богословља Георгија Флоровског, српском читаоцу се пружа могућност целовитог сагледавања историјског и богословског пута Руске Православне Цркве. У том контексту треба посматрати превод на српски језик капиталног дела руске црквене историографије Очерки по истории Русској Церкви Антона Владимировича Карташова.
Антон Владимирович Карташов (1875-1960) припадао је последњој генерацији дореволуционих руских црквених историчара. Као студент Санктпетербуршке духовне академије, током 90-их година XIX века, имао је прилику да слуша предавања из црквене историје кори-феја руске црквене историографије Василија Васиљевича Болотова. Почетком XX века предавао је Историју Руске Цркве у престоничкој академији. Већ тада код њега се родила идеја о писању целовите руске црквене историје. Бурни догађаји у Русији, почетком XX века, одвели су га ка активном учешћу у друштвеним збивањима, што га је удаљило од академије и остварења ове идеје. У револуционарној 1917. години био је последњи обер-прокурор Свјатјејшег Правитељствујушчег Синода и министар вероисповедања у влади Керенског. Отворио је рад помесног сабора 1917. године на којем је, после више од два века, изабран руски патријарх. Бољшевички преврат одвео га је у емиграцију, у Париз, где ће остати до краја живота. На Светосергијевском богословском институту у Паризу више од три деценије предавао је Историју Руске Цркве. Управо ће та предавања бити основ његовог живогног научног дела – Очерки по истории Русскоп Церкви.
Ово дело припада групи класичних дела критичке руске црквене историографије у којима је систематски и свеобухватно представљена руска црквена историја. Оно се наслања на традицију дореволуционе руске црквеноисторијске школе из које је поникао и сам аутор. Ову традицију, пре свега, чине вишетомне систематске руске црквене историје митрополита Макарија (Булгакова), Евгенија Евсигњејевича Голубинског, Александра Павловича Доброклонског. Поменута дела настала су у XIX веку.
3.000,00 RSD
У српској богсловској и широј научној јавности одавно се осећа потреба за преводом на српски језик релевантног дела руске црквене историографије у којем је целовито и систематично представљена историја Руске Православне Цркве. Појавом таквог превода, уз српски превод Путева руског богословља Георгија Флоровског, српском читаоцу се пружа могућност целовитог сагледавања историјског и богословског пута Руске Православне Цркве. У том контексту треба посматрати превод на српски језик капиталног дела руске црквене историографије Очерки по истории Русској Церкви Антона Владимировича Карташова.
Антон Владимирович Карташов (1875-1960) припадао је последњој генерацији дореволуционих руских црквених историчара. Као студент Санктпетербуршке духовне академије, током 90-их година XIX века, имао је прилику да слуша предавања из црквене историје кори-феја руске црквене историографије Василија Васиљевича Болотова. Почетком XX века предавао је Историју Руске Цркве у престоничкој академији. Већ тада код њега се родила идеја о писању целовите руске црквене историје. Бурни догађаји у Русији, почетком XX века, одвели су га ка активном учешћу у друштвеним збивањима, што га је удаљило од академије и остварења ове идеје. У револуционарној 1917. години био је последњи обер-прокурор Свјатјејшег Правитељствујушчег Синода и министар вероисповедања у влади Керенског. Отворио је рад помесног сабора 1917. године на којем је, после више од два века, изабран руски патријарх. Бољшевички преврат одвео га је у емиграцију, у Париз, где ће остати до краја живота. На Светосергијевском богословском институту у Паризу више од три деценије предавао је Историју Руске Цркве. Управо ће та предавања бити основ његовог живогног научног дела – Очерки по истории Русскоп Церкви.
Ово дело припада групи класичних дела критичке руске црквене историографије у којима је систематски и свеобухватно представљена руска црквена историја. Оно се наслања на традицију дореволуционе руске црквеноисторијске школе из које је поникао и сам аутор. Ову традицију, пре свега, чине вишетомне систематске руске црквене историје митрополита Макарија (Булгакова), Евгенија Евсигњејевича Голубинског, Александра Павловича Доброклонског. Поменута дела настала су у XIX веку.
| Аутор | |
|---|---|
| Издавач | Каленић – издавачка установа Епархије шумадијске, Крагујевац |
| Година издања | |
| Страна | |
| Повез | |
| Писмо | |
| Формат |
Драги наши пријатељи, потрудили смо се да Вам омогућимо најјефтинију опцију слања пакета са наше интернет продавнице.
Курирска служба са којом имамо уговор је АКС и цена доставе са откупом је 400 динара, док је цена доставе без откупа 300 динара (то је случај када се прво уплати новац на рачун). За било коју тежину и било који износ поруџбине, увек је иста горе наведена цена поштарине.
Што се тиче слања пошиљака широм света, процедура је следећа: Након обављене куповине добићете од нас цену доставе за вашу земљу (цена доставе варира од тежине пакета, тако да нема универзалне цене за доставу). Затим, уплаћујете новац (поштарина+поручена роба+провизија за Пеј Пал- уколико се плаћа на тај начин, уколико се плаћа преко РИА трансфера новца или Вестен униона, тада нема провизије са наше стране). Картично плаћање још увек није могуће на нашем сајту. Поручену робу достављмо или преко Поште Србије или преко курирске службе УПС (код веће тежине пакета је овај вид слања доста повољанији у односу на пошту).
600,00 RSD
1.400,00 RSD
400,00 RSD
069/ 559 901 9
Поручивање је брзо и једноставно. Пошаљите нам упит путем Vibera, WhatsAppa или путем мејла, а ми ћемо вам у најкраћем року одговорити са свим детаљима везаним за поруџбину и слање.
Наш тим ће вас контактирати у најкраћем могућем року са информацијама о доступности производа, начину слања и свим додатним детаљима.
