Побожност је човекова највећа срећа / Живот и поуке оца Саве Вазнесењског

Ова књига говори о животу и поукама схигумана Саве (Ћировића), духовника манастира Вазнесења под Овчаром. Овај "подвижник наших горких дана" (израз Светог Јустина Ћелијског) диван је плод богомолничког покрета србског народа, предођеног Светим владиком Николајем, изданак србске Свете Горе, овчарско-кабларских манастира у којима се и данас поје Литургија овог света као и онога.

Отац Сава је надасве био хришћанин. А ко је, по Светом Николају Свесрбском, хришћанин? То је онај за кога је Николај рекао да је "сличан испрошеној девојци. Као што испрошена девојка непрестано мисли о обручнику своме, тако и хришћанин о Христу. Иако је обручник далеко преко десет брда, свеједно, девојка се понаша као да је он непрестано ту, код ње и са њом. Она мисли на њега, пева њему, говори о њему, сања о њему, спрема дарове за њега. Исто се тако понаша и хришћанин према Христу. И као што обручница зна, да прво мора да изађе и удаљи се из куће где се родила, да би се састала и потпуно сјединила са обручником својим, тако и хришћанин зна да се и он не може потпуно сјединити с Христом док га смрт не разлучи од тела, тј. од материјалног дома, у коме је његова душа од рођења обитавала и расла". У овој књизи види се једна таква, несестринска хришћанска душа, која је непрестано живела за Христа и Христом, спремајући се за сусрет са Њим у вечности.

Читава породица Ћировића, родитељи, два брата и две сестре, отишли су, благословом Владике Николаја за Христом, у монаштво, и подигли манастир на свом имању у Гружи. Ово је књига о једном из те породице, који је стигао до овчарског манастира Вазнесења. „Свети Оци су мало јели, мало пили, мало друговали, па се онда спасли“, говорио је отац Сава Вазнесењски, бивајући у исти мах љубвеобилни родитељ свих који су му дошли и строги чувар аскетског предања и подвижничке ревности. Упознајте духовност богомолничког покрета ову књигу која говори о јеросхимонаху Сави, истинском чеду Жичког и Охридског Златоуста.