Тајна школе / Светомир Бојанин

Др Светомир Бојанин, дечији психијатар, рођен је 1932. године у Болману, у Барањи. Стручна јавност га познаје, поред осталог, и као професора који је увео предмет неуропсихологија на Универзитет у Београду и предавао га на Дефектолошком и Медицинском факултету. Аутор је и коаутор два универзитетска уџбеника и више стручних монографија из области психијатрије развојног доба. Шира јавност га је упознала као аутора књиге “Школа као болест” (1991.) у којој је исказао своје ставове о неприкладном односу савремене школе према менталном здрављу деце и омладине која их похађа.

Прво издање књиге Тајна школе објављено је пре осам година и одавно је недоступно многима који би желели да се упознају са њеним садржајем. Друго издање ове корисне књиге садржи четири дела.

Први део садржајно је непромењен у односу на прво издање и у њему су изложени реални недостаци школа које данас похађају ученици. Нарочиту пажњу аутор посвећује критици система пријемних испита, које препознаје као дубоко нехумане. Исту карактеристику аутор препознаје и у негирању или сакривању културно-историјских вредности хришћанског веровања.

Други део књиге говори о развоју сазнајних функција и омогућује потребан и за сваког наставника, неопходан увид у развојни процес који би увек морао да се узима као норматив у односу према ученицима уколико је циљ да деца заиста разумеју наставне јединице.

Интелектуални развој није и не сме да буде једини циљ школског васпитно-образовног система и стога је неопходно значајну пажњу обратити, приликом организовања школског система. на емоционални (осећајни) део ученичке личности и путеве његовог формирања. То је тема трећег дела књиге др Бојанина, која значајно истиче потребу развоја креативности код ученика, док њен четврти део сагледава школу као друштвени центар ученичког света, нарочито подвлачећи значај ваннаставних активности. Аутор успешно указује на потребу развоја дијалога између наставника и ученика; насупрот фронталном приступу настави који сматра изразито штетним.

Нарочит значај за наставнике верске наставе има посебан додатак у оквиру ове књиге, насловљен као Ментално здравље и веронаука, унутар кога се покреће низ тема као што су питање верске наставе и (верске) толеранције, значај верске наставе за очување (и развој) менталног здравља деце као средства стављања детета на пут доношења одлука (свакако усклађених са његовим узрастом) и омогућавање избора као слободе и права ученика уз истовремени подстрек на поштовање другог и другачијег мишљења.

Ова књига је свакако од великог значаја за катихете и наставнике уопште, и карактерише је научна отвореност којом се врши отклон од самозадовољности и позива на комуникацију.

Иако се не залаже за радикалне резове, аутор књиге позива на промену школског система и метода, али не у правцу утилитаризма и прагматизма, већ широког хуманизма који тежи да се бави целокупном личношћу.