Uzvišenost sveštenosluženja (knjiga br. 35)

Setih se starih dana u poučih se u svim delima tvojim, Gospode (Ps.142,5). Jedan jerej Božiji, siromašan duhom, i bolešljiv telom (Ps.68,30), zbog nemoći prikovan uz odar, nevoljni usamljenik u svojoj keliji, provođaše besane noći, u kojima "se ispituje strpljenje stradalnika". Zaustavivši pažnju na rečima svetog Psalmopojca, on se prisetio nečeg iz svojih starih dana pre 33 godine, završavajući kurs u T. seminariji (1860. g.), bogoslovi (a i on, prijatelj njihov) su pisali sastav na temu: "Sveštenstvo nije zanat, već dobrovoljno mučeništvo".

Proživeo si skoro svoj vek, govorio je sam sebi taj jerej. Pribrojan si bio liku služitelja Hristovih, koji sveštenosluže Jevanđelju Božijem (Rim.15,16), [liku] upravitelja tajni Hristovih (1.Kor.4,1). Sada, pak, mireći se sa suparnikom svojim (tj. savešću), po dugotrpljenju Milosrdnog Sudije, dok si na putu sa njim (Mt.5,25), već očekuješ da nebeski Upravitelj doma uskoro potraži od tebe da položiš račun o upravljanju domom, budući da zbog nemoći i bolesti, a više zbog grehova, više ne možeš njime upravljati (Lk.16,2-3).

Sada bi, međutim, trebalo da, uz pomoć Božiju, koja se u nemoći pokazuje (2.Kor.12,9), rešiš navedeno pitanje, po meri razuma datom ti od Boga, koji je Gospod razuma (1.Car 2,3), tj. da izložiš u kojoj meri je sveštenstvo dobronoljno mučeništvo.

Otvorivši svoju sveštenu Bibliju, taj jerej je na prvoj strani korica kao podsetnik našao zabelešku: "Mi, pravoslavni Hrišćani treba da imamo na umu i da se sećamo da imamo Knjigu nad knjigama, koja sadrži čistu istinu, tj. svetu Bibliju, neprocenjivi dar Božiji, koju sa pobožnošću treba da poštujemo i volimo. Mi treba Gospodu da blagodarimo za nju, poučavajući se u njoj danonoćno i saobražavajući život svoj po njoj. Pristupajući slušanju i čitanju, mi treba da pokažemo duboko poštovanje, očistivši um od sujetnih pomisli. Čitajući, mi treba da budemo pažljivi i da shvatamo, da prihvatamo srcem i projavima nameru da [pročitano] ispunimo, zahvaljujući Bogu što nas je nahranio. [Najzad], mi treba da se pomolimo za silu da ostvarimo saznato" (Episkop Teofan, Pisma o hrišćanskom životu, tom 4, str. 164).

Otvorivši svoje Jevanđelje, on je takođe našao i zapis za pamćenje: "Ova sveštena knjiga je mati svih knjiga. Ona je molitva nad molitvama i pute voditelj ka Carstvu nebeskom, te ljude koji žive na zemlji privodi poznanju istine. Ona čini da se oni još u telu udostojavaju da Boga vide srcem, te da se u budućem veku udostoje da se licem u lice naslađuju sladosnim viđenjem Svete Trojice" (Jeroshimonah Partenije Kijevski, Žitije). Prelistavajući svoju Svetu Bibliju, on je našao [potvrdu]: Reč Božija je živa i delotvorna, oštrija od svakog dvoseklog mača, i prodire sve do razdiobe i duše i duha, zglobova i srži, i sudi namere i pomisli srca. I nema tvari nepoznate pred Njim, nego je sve golo i otkriveno pred očima Njegovim (Jev.4,12-13). Otvorivši knjigu premudrog svetitelja Isaaka Sirina, on čita: "Često i ne znajući za sitost, čitaj u knjigama učitelja (tj. svetih otaca) o promislu Božijem. Jer, one rukovode um ka sagledavanju poretka u tvorevinama i delima Božijim, ukrepljuju ga, svojom tananošću ga pripremaju za sticanje svetlozarnih misli, i čine da u (nepogrešivoj) čistoti stupa ka poznanju tvari Božije. Čitaj Sveto Jevanđelje, koje je zaveštano Bogom radi poznanja cele vaseljene, kako bi shvatio silu promisla Božijeg o svakom rodu, i kako bi se um tvoj udubio u čude sa Božija" (Dela, str. 407-408). U takvim ogledalima, koja su svetla kao sunce Božije (budući da su oči Gospodnje hiljade puta svetlije od sunca - Sir.23,27), tj. pri svetlosti Hristovoj, koja prosvećuje sve, može se ugledati lik dobrovoljnog mučenika Hristovog, tj. sveštenika.