Житије Преподобног Сергија Радоњешког / Архимандрит Никон Рождественски

Житије Светог Сергија Радоњешког које истински представља грумен злата; али пошто је намењено читању у цркви, оно се нужно одликује краткоћом и изостављени су многи детаљи, драгоцени за побожне поштоваоце сећања на великог угодника Божијег. Руски летописци су имали све основе да преподобног Сергија назову игуманом целе Русије и света Црква га праведно велича као изабраног војводу руске земље! „Кад би било могуће,“ каже познати историчар В. О. Кључевски, написати све што има везе са сећањем на преподобног Сергија, о чему су за ових петсто година ћутке размишљали и што су осећали пред његовим гробом милиони умова и срца, ова књига би била пуна дубоког садржаја нашег свенародног живота. И свако од нас ће у својој души наћи ово заједничко осећање стојећи пред кивотом преподобног. Ово осећање више нема историју, јер се за онога ко почива у овој гробници време одавно зауставило. Ово осећање се већ столећима једнако распламсава у души онога ко се моли покрај овог кивота, као што зрак светлости миленијумима подједнако светли у капи чисте воде. Тако благотворно на душу делује опис подвига великих угодника Божијих какав је био наш преподобни отац Сергије. „Као што мирисне траве,“ каже светитељ Платон, Митрополит московски, „што се више трљају рукама, све више миришу, тако је и са житијима светаца – што се више удубљујемо у размишљање о њима, тим више нам се открива светост и слава праведника и наша корист.“ Али ово поређење још увек није довољно јако: мирис временом ипак губи своју снагу, а житија светих – никад. То су неисцрпна огњишта благодатног огња, од којих свако у самом себи може да запали исту ватру божанске ревности, и ма колико таквих ватри да се запали, он се никад не смањује.