Цветословље / Свакодневно и празнично појање у осам гласова

Свакодневно и празнично појање у осам гласова.

Књига Антологија или Цветословље – свакодневно и празнично појање у осам гласоваВладимира Љ. Јовановића (1956–2016), композитора и учитеља појања, представља зборник композиција црквених химни. Аутор је ове мелодије зналачки и са осетљивошћу ствараоца и верника препевао са грчких узора и прилагодио их природи црквенословенског језика, чиме су оне у погледу акцената и мелодијског тока прилагођене богослужбеном језику у Српској Православној Цркви.Исписане су неумскомнотацијом, каква у Источном православном појању има свој континуитет употребе више од хиљаду година, а која се данас користи у Источној православној Цркви (у Константинолољској, Александријској, Антиохијској и Јерусалимској Патријаршији, али и у нама суседним Православним Црквама – Грчкој, Бугарској и Румунској). Интерес за ову нотацију, а са њом и за појање које се њоме бележи, у Србији је обновљен током деведесетих година 20. века, управо великом заслугом Владимира Јовановића.

Православна појачка традиција која је забележена овим писмом јесте једногласна, монодична (са пратећим гласом, исоном, који подразумева непрекидан тон као једини звучни фон, подршку водећој мелодији). Гласови црквеног Осмогласникапоседују одређене етосе, а они се исказују кроз, како се сâм Владимир Јовановић изразио, „бројне мелодијске типове и префињене лествичне структуре, које мноштвом својих прецизно дефинисаних интервала омогућавају постизање великог броја различитих емотивних и духовних стања, израза и карактера“. Молитвени текст који се овим мелодијама исказује тежи да „карактер и израз молитве која се поје буде мелодијом истакнут, растумачен и олакшан за дубље разумевање и доживљавање“. Владимирови узори су, пре свега, појци-монаси са Свете Горе, на којој је и сам боравио у два наврата: јерођаконДионисијеФирфирис из Протатске цркве у Кареји, затим братство Данилејаиз Катунакије, братство Спиридона из скита Мале Свете Ане, оци Антипа и Амфилохије из манастира Дохијара, и други.

Антологијаје настала у живом садејству Владимира и његових ученика, Православног црквеног хора „Свети Јован Дамаскин“ (оформљеног у Београду 1993. године) као одговор на практичне потребе на црквеним богослужењима. Она углавном садржи уобичајени репертоар који карактерише грчка издања ове врсте. Своју АнтологијуВладимир Јовановић је припремао током једне деценије – завршена је 2001. године; сâм јој је дао графички облик исписавшисвојом руком све мелодије, што је омогућило да се она коначно објави, у виду факсимила.

др Јелена Јовановић, приређивач