Duhovne besede / Sveti Makarije Veliki

Jedna od najznačajnijih duhovnih knjiga svih vremena – najzad na srpskom jeziku! Kako sin Božiji živopiše Svoj lik u svakom od nas? Kako da ličimo na Sina Božijeg, po čijem smo obrazu sazdani? Odgovor potražite u bezvremenoj mudrosti svetog Makarija!

Sadržaj:

1. Alegorijsko tumačenje viđenja koje opisuje prorok Jezekilj, 7
2. O carstvu tame, tj. greha, i o tome da jedino Bog može da nas otrgne od tame i da nas izbavi od robovanja nečastivom knezu, 16
3. O tome da bi braća međusobno trebalo da žive u čistoti, prostodušnosti, ljubavi i miru, a da borbu i bitku vode samo sa unutrašnjim pomislima, 19
4. Da bi se hrišćani udostojili nebeskih pohvala od Boga i anđela, moraju pažljivo i brižljivo voditi svoju borbu u areni ovoga sveta, 23
5. Velika je razlika među hrišćanima i ljudima ovoga sveta: jedni, imajući u sebi duha sveta, u srcu i u umu svezani su zemaljskim okovima, dok drugi žele ljubav nebeskog Oca i jedino Njega imaju za predmet svih svojih želja, 39
6. Trebalo bi da se oni, koji žele da ugode Bogu, mole u miru, bezmolviju, krotkosti i premudrosti kako ne bi, moleći se napadno glasno, svima postali sablazan. U ovoj besedi nalaze se dva pitanja: Da li su prestoli i venci veštastvene tvorevine? Šta označava dvanaest prestola Izrailjevih?, 55
7. O Hristovom snishođenju prema čoveku. Ova beseda takođe sadrži u sebi nekoliko pitanja i odgovora, 59
8. O tome šta se događa sa hrišćanima u vreme dok tvore molitvu i o merama savršenstva, tj. o tome mogu li hrišćani da dostignu savršenu meru, 63
9. O tome da se Božija obećanja i proroštva ispunjavaju u različitim ispitivanjima i iskušenjima, i da se od iskušenja nečastivoga izbavljaju oni koji su privrženi jedinome Bogu, 67
10. O tome da se darovi božanske blagodati čuvaju i umnožavaju smirenoumljem i usrdnošću, a da se gube gordošću i neradom, 73
11. O tome da je sila Svetoga Duha u čovečijem srcu slična ognju; još o onome što nam je potrebno za razlikovanje pomisli koje se pojavljuju u srcu, a takođe i o mrtvoj zmiji koju je Mojsej prikovao na vrh drveta i koja je poslužila kao praobraz Hrista. U ovoj besedi sadrže se dva razgovora: jedan je razgovor Hrista sa zlobnim satanom, a drugi razgovor grešnika sa satanom, 76
12. O Adamovom stanju pre nego što je prestupio Božiju zapovest i nakon što je izgubio i svoj sopstveni i nebeski lik. Ova beseda sadrži nekoliko veoma korisnih pitanja, 85
13. O tome kakav plod Bog zahteva od hrišćana, 94
14. O tome da oni, koji su Bogu posvetili pomisli i um, čine to u nadi da će se prosvetliti oči njihovog srca, da Bog takve udostojava da u svetosti i najvećoj čistoti pristupe Sv. Tajnama i daruje im Svoju blagodat; takođe i o tome šta bi trebalo da činimo mi, koji želimo da dobijemo neko od nebeskih dobara i najzad o tome da su apostoli i proroci slični sunčevim lučama koje prolaze kroz prozor. Osim toga, beseda poučava i tome šta je satanska a šta anđelska zemlja - jer su obe neopipljive i nevidljive, 95
15. Ova beseda sadrži u sebi opširno učenje o tome, kako bi duša trebalo da u svetosti, neporočnosti i čistoti obitava pred svojim Ženikom - Isusom Hristom, kao i neka veoma poučna pitanja - na primer, o tome, da li će svi udovi ustati prilikom vaskrsenja, ali i mnoga druga - o zlu, o blagodati, o slobodnoj volji, o dostojanstvu ljudskoga roda, 99
16. O tome da su duhovni ljudi podložni iskušenjima
i nedaćama koje potiču od prvorodnog greha, 125
17. O duhovnom pomazanju i slavi hrišćana i o tome da nam je bez Hrista nemoguće da se spasemo ili da postanemo pričasnici večnog života, 133
18. O blagu hrišćana, odnosno o Hristu i o Svetome Duhu Koji ih na različite načine vodi ka dostizanju savršenstva, 141
19. Hrišćani koji žele da napreduju i uzrastaju dužni su da sebe primoraju na sve što je dobro, da bi se izbavili od greha koji živi u njima i da bi se ispunili Svetim Duhom, 146
20. Jedino Hristos, istinski iscelitelj unutrašnjeg čoveka, može da isceli dušu i da je ukrasi odeždom blagodati, 152
21. Hrišćaninu predstoji dvostruka bitka, unutrašnja i spoljašnja; ova druga se sastoji u udaljavanju od zemaljskih razonoda, dok se prva odvija u srcu i vodi se s pomislima
na koje nas navode nečisti duhovi, 156
22. O dvojakom stanju onih što odlaze iz ovog života, 159
23. Kao što carski i skupoceni biser mogu da nose samo oni koji su se rodili od carskog semena, tako i nebeski biser mogu da nose samo čeda Božija, 160
24. Stanje hrišćana slično je trgovini i kvascu.
Kao što trgovci sabiraju zemaljsku dobit, tako i hrišćani sabiraju pomisli, rasejane po ovom veku. I kao što se od kvasca ukiseli sve testo, tako i grehovni kvasac proniče u vasceli Adamov rod, ali Hristos u verne duše polaže nebeski kvasac dobrote, 162
25. Ova beseda govori o tome da nijedan čovek, ukoliko nije ukrepljen Hristom, nije u stanju da nadvlada iskušenja nečastivoga i pokazuje da je neophodno da žudimo za božanstvenom slavom; osim toga, ona poučava da smo posredstvom Adamove neposlušnosti počeli da robujemo telesnim strastima, i od ovog ropstva izbavljamo se tajnom Krsta; najzad, ova beseda pokazuje koliko je velika sila suza i božanskog ognja, 166
26. O dostojanstvu, skupocenosti, sili i delanju besmrtne duše i o tome kako dušu iskušava satana, i kako se ona izbavlja od iskušenja.
Ovde su dodata i neka veoma poučna pitanja, 172
27. Ovom besedom završava se opširno rasuđivanje započeto u prethodnoj, a govori o dostojanstvu i stanju čoveka-hrišćanina; ona poučava mnogim korisnim stvarima vezanim za slobodnu volju, prisajedinjujući tome i neka pitanja, ispunjena božanstvenom mudrošću, 185
28. U ovoj besedi opisuje se i oplakuje nesreća duše, jer usled greha Gospod ne obitava u njoj; takođe se govori o Jovanu Krstitelju, tj. da niko od rođenih od žena nije veći od njega, 197
29. Deljenje blagodati ljudskom rodu Bog izvršava dvojako,
s tim što će na pravednom sudu tražiti njene plodove, 201
30. Da bi ušla u Carstvo Božije, duša mora da se rodi od Svetoga Duha, i o tome na koji se način ovo događa, 205
31. Verujući treba da se izmeni u svom umu i da u Bogu sabere sve pomisli, u čemu se zapravo i sastoji celokupno služenje Bogu, 210
32. Slava hrišćana već sada obitava u njihovim dušama, a u vreme vaskrsenja ona će se pokazati i proslaviće tela, prema meri njihovog blagočašća, 214
33. Moramo se neprestano i usrdno moliti Bogu, 220
34. O slavi hrišćana koje će se [te slave] o vaskrsenju udostojiti njihova tela, prosvetivši se zajedno sa dušama, 222
35. O staroj i novoj suboti, 224
36. O dvojakom vaskrsenju duše i tela, i o različitoj slavi vaskrslih, 226
37. O raju i duhovnom zakonu, 227
38. Potrebno nam je mnogo pažnje i rasuđivanja da bismo prepoznali istinske hrišćane i onoga ko je istinski hrišćanin, 233
39. Zbog čega nam je Bog dao božansko Pismo?, 236
40. O tome da su sve vrline, ali i sva rđava dela, međusobno povezane i da, kao karike u lancu, zavise jedne od drugih, 237
41. Veoma su duboke tajne odaje duše, koja postepeno uzrasta i u blagodati i u porocima, 241
42. Čoveka ka savršenstvu, ili ka onome što mu škodi, ne vodi ono spoljašnje, nego ono unutrašnje, odnosno, ili Duh blagodati, ili duh zlobe, 243
43. O napredovanju čoveka hrišćanina, čija sva sila zavisi
od srca, a što se ovde i opisuje u raznim primerima, 245
44. O tome kakvu promenu i kakvo obnavljanje u čoveku hrišćaninu izvršava Hristos, Koji isceljuje duševne strasti i bolesti, 250
45. O tome da čoveka može da izleči jedino dolazak Hristov, a ne neko umeće ili bogatstvo ovoga sveta. U ovoj besedi ukazuje se na veliko srodstvo čoveka sa Bogom, 255
46. O razlici između reči Božije i reči sveta, između čeda Božijih i čeda ovoga sveta, 259
47. Alegorijsko tumačenje onoga što se događalo pod Zakonom, 262
48. O savršenoj veri u Boga, 270
49. Nema dovoljno razloga da se čovek odrekne naslada ovoga sveta ukoliko neće učestvovati u blaženstvu onoga veka, 273
50. Bog čudotvori u svetima Svojim, 276

NOVOPRONAĐENE BESEDE SVETOG MAKARIJA EGIPATSKOG
Prva beseda, 281
Druga beseda, 285
Treća beseda, 290
Četvrta beseda, 293
Peta beseda, 297
Šesta beseda, 300
Sedma beseda, 304
Osma beseda, 312
Deveta beseda, 316
Deseta beseda, 324
Jedanaesta beseda, 328
Dvanaesta beseda, 331
Trinaesta beseda, 334
Četrnaesta beseda, 339
Petnaesta beseda, 344
Šesnaesta beseda, 346
Sedamnaesta beseda, 357
Osamnaesta beseda, 360
Devetnaesta beseda, 364
Dvadeseta beseda, 366
Dvadeset prva beseda, 370
Dvadeset druga beseda, 373
Dvadeset treća beseda, 376
Dvadeset četvrta beseda, 382
Dvadeset peta beseda, 384
Dvadeset šesta beseda, 391
Dvadeset sedma beseda, 394
Dvadeset osma beseda, 400