Изабране беседе на псалме / Свети Јован Златоусти

ПРЕДГОВОР

Свети Јован Златоусти је, према речима блажене успомене о. Георгија Флоровског, "првенствено био благовесник, проповедник Јеванђеља. Заједно са тим он је свагда био савремен, па чак и учитељ који се дотицао свакодневице. Крајњи смисао љеговог учитељства разумљив је само из живог историјског контекста. Био је то јеванђелски суд над савременошћу, над тобожњим уцрковљењем живота у коме, по Златоустовом сведочанству, многи налажаху привремено спокојство у хришћанској заједници четвртог века. Тиме се објашњава рескост и оштрина којом је поучавао овај васељенски проповедник љубави" (Источни Оци IV века, Манастир Хиландар 1997, стр. 209). Ретко је који од Отаца Цркве доживе толике прогоне и неправде као Свети Златоуст. Он је заиста, према речима о. Јустина Поповића, "живо ходеће Јеванђеље".

Рођен је у Антиохији око 350. године. Био је изванредно образован. Философију и реторику учио је код знаменитих учитеља свог времена. Са отприлике осамнаест година Златоусти се предао изучавању Светога Писма и хришћанске теологије. Убрзо је ступио у монашку школу којом је руководио Диодор Тарсиски. Иако је у своме дому живео монашким животом, постриг је примио тек по упокојењу мајке, негде око 371. Више година је провео у тиховању и безмолвију. Још тада је написао своје прве списе који су сачувани до данас. Десетак година касније рукоположен је за ђакона, а 386. и за свештеника. Након рукоположења, Златоусти је непрестано проповедао и из тог периода потиче највећи број његових дела, која данас броје више од две хиљаде наслова. Од његовог времена па до данас, један је од најрадије читаних хришћанских писаца. Његова су дела преписивана и превођена, како на друге тако и на словенске језике. Из његовог обимног опуса одређени број његових списа још увек није објављен. Свети Златоусти није био само проповедник већ и делатник љубави. Још у Антиохији је почео да се интензивно бави социјалним и милосрдним деловањем што је наставио да чини и у Цариграду, где је 397. изабран за Патријарха.

Одмах по ступању на престо, Свети Златоусти је наишао на многобројне препреке, бруталне отпоре, лицемерје сваке врсте, раширени неморал ... Томе се супротставио испуњавајући у свему реч Апостола Павла: Слуга пак Господњи не треба дa се свађа, нeгo дa буфе тих према свима, поучан, незлобив, који са кротошћу кара оне који се противе, eдa би им како Бог дao покајање за познање истине, и дa се избаве из замке ђавола, који их је живе уловио дa врше вољу његову (2 Тим 2,24-26).

Иако познат као један од великих, ако не и највећи, егзегета (тумач Светог Писма) Цркве Христове, Златоусти је значајан и по устројавању црквеног богослужбеног живота. Поред прераде Литургије која је тако и понела његово име, Златоусти је у Цариграду увео и литије, свеноћна бденија и друге богослужбене обичаје. Но, како је стара истина да пророк нема части у својој пocтojбини, тако су се против Златоуста плеле и исплеле мреже клевета и завера, што је довело до његовог безаконог свргавања са престола и прогона у далеки Кукуз. Након три године проведене у Кукузу, протеран је још даље у Питиунт на источној обали Црног Мора. Након тешког пута тамо је и преминуо 14. септембра 407. године. Његове последње речи су биле: '"Слава Богу за све!". Православна Црква га прославља 13. новембра.

Садржај
ПРЕДГОВОР, 7
I. БЕСЕДА НА ТРЕЋИ ПСАЛАМ
Псалам Давидов,
када побеже испред лица Авесалома сина свога.
Господе, што се умножише они који ме угњетавају?, 11

II. БЕСЕДА НА ТРИНАЕСТИ ПСАЛАМ
Рече безумник у срцу своме: Нема Бога, 19

III. БЕСЕДА НА ПРОРОКОВЕ РЕЧИ У ТРИДЕСЕТ ОСМОМ ПСАЛМУ
Заиста, као у слици xoди човек, али се узалуд мете; сабира у ризницу, и не зна коме ће то сабрати. и о милостињи, 39

IV. БЕСЕДА НА ИЗРЕКУ ПРОРОКА ДАВИДА:
Не бој се кaд се човек разбогати и када се умножи слава дома његова (Пс 48,17), и о гостољубљу, 49

V. БЕСЕДА ИЗГОВОРЕНА
У САБОРНОЈ ЦАРИГРАДСКОЈ ЦРКВИ,
А ЗАТО ШТО СЕ МАЛО СЛVIIIАЛАЦА ТУ СКУПЉАIIIЕ НА ИЗРЕКV ПРОРОКОВУ:
Не бој се кад се човек разбогати, и о милостињи, 73

VI. БЕСЕДА О НАТПИСУ ПЕДЕСЕТОГ ПСАЛМА, О ДАВИДОВОМ ПОКАЈАЊУ И О УРИЈИ, 83

VII. БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТИ ПСАЛАМ (НАСТАВАК)
И О ПОКАЈАЊУ, 107