Knjiga „Manastir Banjska“ govori o manastiru, koji su kao najlepšu i najznačajniju zadužbinu kralja Milutina razorili Turci, već u prvom svom naletu na Srbiju, i koji je 520 godina proveo u ruševinama. Manastirsko zlato i dragocenosti, pa čak i tesani kamen sa crkve i sa manastirskog naselja su rastureni i razneti, darovna povelja je vekovima bila u tuđim rukama, a mošti Svetog kralja se i danas nalaze u tuđoj zemlji. Međutim, kroz priču o ovom teško ranjenom duhovnom zdanju, koje je građeno na ideji idealnog srednjovekovnog, odnosno hrišćanskog spoja Crkve i države, kada su one bile na vrhuncu svoje moći, današnje naše pokolebano pokolenje treba da se uči lekcijama iz nacionalne istorije. Tako je Sveti kralj Milutin, imajući pred sobom interes srpskog naroda podigao, obnovio ili bogato darivao preko sedamdeset manastira, omeđujući crkvama, verom i lepotom svoje otačastvo.
Manastir Svetog arhiđakona Stefana-Banjska(1312-1316) nalazi se pod obroncima planine Rogozne, nedaleko od grada Zvečana, pokraj istoimene rečice Banjske. Zadužbina je Sv. kralja srpskog Stefana Uroša II Milutina (od 1282-1321. g. na prestolu Srpske države), a određen beše da u njemu počiva po odlasku iz ovog «sujetnog sveta» Kralj Milutin je bogato obdario svoju zadužbinu, o čemu svedoči njegova darovna zlatopečatna povelja, čime manastir postaje jedan od najvećih feudalnih poseda crkve u srednjovekovnoj Srbiji. On se upokojio 1321 g. u Nerodimlju, a arhiep. Danilo je njegovo sveto telo preneo u Banjsku i sahranio. Kasnije je ovde sahranjena i kraljica Teodora, majka cara Dušana.Nakon tri godine, zbog znamenja i svetlosti od groba Sv. kralja, izvađeno je njegovo telo, potpuno netruležno i postavljeno ispred oltara pred Hristovom ikonom.
U najezdi Turaka 1389. g. manastir je porušen, a telo Sv. kralja je preneto u Trepču i kasnije 1455. g. u Sofiju, gde i do danas počiva u crkvi Sv. Nedelje. Turci manastir pretvaraju u vojni logor, gde na mestu oltara formiraju džamiju, a u južnoj kuli tamniče i zlostavljaju srpski živalj. Takvo teško stanje traje do 1912. g., kada su Turci proterani iz Srbije. 1938. g. arhitekta Đ. Bošković obavlja konzervatorske radove i restauraciju. Posle II svetskog rata vrše se arheološka istraživanja, da bi tek 2004. godine manastir Banjska, dolaskom monaha, započeo svoju i fizičku i duhovnu obnovu u veoma teškom vremenu za srpski narod.
O unutrašnjem i spoljašnjem sjaju Banjske crkve u svom „Slovu o kralju Milutinu“ banjski monah Danilo, kasnije srpski patrijarh Danilo Treći, kao očevidac crkve „preukrašene i svetle“ ostavio je sledeći zapis: „Potreba nalaže da se bar nešto spomene o njegovoj svetoj obitelji, gde leže njegove svete mošti. Jer stvori lavru u ime prvomučenika i arhiđakona Stefana u mestu izvrsnom i ukrašenom, koje se zbog izobilnih izvorskih voda što tu ističu naziva Banjska. I ko će da iskaže ili pohvali prekrasno i predivno ustrojstvo takve obitelji? Božastvenu crkvu prekrasnim i različnijem mramorjem išara, a zlatom i srebrom bezbrojne božastvene ikone naslika. Ne samo ikone, nego i zidove zlatom ozari. A o trpezariji i drugim kelijama i o sastavu u krasotama čitavoga manastira, ako pojedinačno budemo pričali, mnogima će izgledati neverovatno. Zato prosto treba reći: Nigde se takav spoj lepote i svetlosti ne može naći...“
750 RSD
Knjiga „Manastir Banjska“ govori o manastiru, koji su kao najlepšu i najznačajniju zadužbinu kralja Milutina razorili Turci, već u prvom svom naletu na Srbiju, i koji je 520 godina proveo u ruševinama. Manastirsko zlato i dragocenosti, pa čak i tesani kamen sa crkve i sa manastirskog naselja su rastureni i razneti, darovna povelja je vekovima bila u tuđim rukama, a mošti Svetog kralja se i danas nalaze u tuđoj zemlji. Međutim, kroz priču o ovom teško ranjenom duhovnom zdanju, koje je građeno na ideji idealnog srednjovekovnog, odnosno hrišćanskog spoja Crkve i države, kada su one bile na vrhuncu svoje moći, današnje naše pokolebano pokolenje treba da se uči lekcijama iz nacionalne istorije. Tako je Sveti kralj Milutin, imajući pred sobom interes srpskog naroda podigao, obnovio ili bogato darivao preko sedamdeset manastira, omeđujući crkvama, verom i lepotom svoje otačastvo.
Manastir Svetog arhiđakona Stefana-Banjska(1312-1316) nalazi se pod obroncima planine Rogozne, nedaleko od grada Zvečana, pokraj istoimene rečice Banjske. Zadužbina je Sv. kralja srpskog Stefana Uroša II Milutina (od 1282-1321. g. na prestolu Srpske države), a određen beše da u njemu počiva po odlasku iz ovog «sujetnog sveta» Kralj Milutin je bogato obdario svoju zadužbinu, o čemu svedoči njegova darovna zlatopečatna povelja, čime manastir postaje jedan od najvećih feudalnih poseda crkve u srednjovekovnoj Srbiji. On se upokojio 1321 g. u Nerodimlju, a arhiep. Danilo je njegovo sveto telo preneo u Banjsku i sahranio. Kasnije je ovde sahranjena i kraljica Teodora, majka cara Dušana.Nakon tri godine, zbog znamenja i svetlosti od groba Sv. kralja, izvađeno je njegovo telo, potpuno netruležno i postavljeno ispred oltara pred Hristovom ikonom.
U najezdi Turaka 1389. g. manastir je porušen, a telo Sv. kralja je preneto u Trepču i kasnije 1455. g. u Sofiju, gde i do danas počiva u crkvi Sv. Nedelje. Turci manastir pretvaraju u vojni logor, gde na mestu oltara formiraju džamiju, a u južnoj kuli tamniče i zlostavljaju srpski živalj. Takvo teško stanje traje do 1912. g., kada su Turci proterani iz Srbije. 1938. g. arhitekta Đ. Bošković obavlja konzervatorske radove i restauraciju. Posle II svetskog rata vrše se arheološka istraživanja, da bi tek 2004. godine manastir Banjska, dolaskom monaha, započeo svoju i fizičku i duhovnu obnovu u veoma teškom vremenu za srpski narod.
O unutrašnjem i spoljašnjem sjaju Banjske crkve u svom „Slovu o kralju Milutinu“ banjski monah Danilo, kasnije srpski patrijarh Danilo Treći, kao očevidac crkve „preukrašene i svetle“ ostavio je sledeći zapis: „Potreba nalaže da se bar nešto spomene o njegovoj svetoj obitelji, gde leže njegove svete mošti. Jer stvori lavru u ime prvomučenika i arhiđakona Stefana u mestu izvrsnom i ukrašenom, koje se zbog izobilnih izvorskih voda što tu ističu naziva Banjska. I ko će da iskaže ili pohvali prekrasno i predivno ustrojstvo takve obitelji? Božastvenu crkvu prekrasnim i različnijem mramorjem išara, a zlatom i srebrom bezbrojne božastvene ikone naslika. Ne samo ikone, nego i zidove zlatom ozari. A o trpezariji i drugim kelijama i o sastavu u krasotama čitavoga manastira, ako pojedinačno budemo pričali, mnogima će izgledati neverovatno. Zato prosto treba reći: Nigde se takav spoj lepote i svetlosti ne može naći…“
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
3.200 RSD
600 RSD
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
