Мисли о добру и злу / Свети владика Николај

„Ово није књига, већ једно откривење. Наш свети владика не пише, већ открива. Кад говори као да поток вечности жубори кроз хриде времена и простора. Као око матице око њега круже безбројни ројеви мисли, као ројеви пчела. А осећања? Она се стално отимају да се извију у мисао, у његову ритмичну мисао. Владика наш је сав присутан у својим мислима, осећањима, речима. Његове мисли нису разломци душе, већ цела његова душа, његова осећања нису разломци његовог срца, већ цело његово срце. Он не ствара мисли, већ рађа. Он је не творац, већ отац. Његове мисли пулсирају животом који отиче у живот вечни. То нису мисли собне, квадратасте, угласте, већ сочне, бескрајне, вечне и богочовечне. Сваку мисао и осећање он продужава до апсолута, је ли добро, продужава га до Бога, је ли зло – до ђавола. У последњој линији – нема ничег релативног. Он то чини, јер је гладан Божје реалности, и жедан вечне Истине. Богочовечански мисли он о добру и злу, зато је тако дубок и крепак, и држи равнотежу између временог и вечног, релативног и апсолутног. Наш Владика не доноси мир, већ рат (Мт. 10,34), рат са злом у теби и око тебе. Уђе ли у душу твоју, он објављује рат свима гресима, изазива потресе, земљотресе, бунтове. Он изазива у теби устанак против оваквог света у име бољег, вишег, Христовог света.“ - Ава Јустин Ћелијски, из приказа књиге „Мисли о добру и злу“