Molitve na jezeru / Vladika Nikolaj

U istoriji Srpskog naroda, njegove crkve i duhovnosti, posebno mesto zauzima sveti Vladika Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski, duhovni otac i prosvetitelj Srba, čovek čije je delo bilo daleko iznad vremena u kome je živeo, a ideje i misli putokazi srpskom narodu u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Tvoja poseta, Snago moja, donosi snage svakoj tvari.
Kao u prazne lampe nalevaš ulja u svaku od njih, i počinju goreti.
Blago onom, ko Tebe primi u svoju prazninu; napuniće se i goreće.
Kad ulja nema, onda fitilj gori sa dimom i rđavim mirisom.
Goreli su ljudi i pre Tvoje posete, no to nisi goreo Ti no fitilj sa dimom i rđavim mirisom.
Kad si Ti došao u posetu zemlji, nalio si sve lampe uljem, i ulje je počelo goreti, bez dima i rđavog mirisa.
Ali neuki ne vide razliku, no govore: i pre je bilo gorenje, i sad je gorenje.
Ne vide neuki razliku izmeću gorenja prazne lampe i gorenja pune lampe.
O neuki, kad gori zemlja svojim ognjem, to fitilj gori a ne ulje, i gorenje sa dimom i rđavim mirisom.
Kad se zemljani sudovi napune nebesnim uljem, onda ulje gori, i gorenje je sa plamenom i svetlošću, no bez dima i rđava mirisa.
Gle, Ti nisi kao obični posetioci, koji dolaze da uzmu. Došao si ne da dođeš i odeš kao obični posetioci, i ne da dođeš i uzmeš, nego si došao da ostaviš. Vaistinu, da napuniš i sve puno ostaviš!
Svaka stvar se puni silom i snagom, Gospode prepuni dobara, kada Ti dođeš u posetu.
Voda, što je samo mogla da pere telo, dobila je silu, da krštava dušu. U Tvoje ime Gospode!
Hleb, što je samo mogao gomilati u čoveku pepeo na pepeo, dobio je silu, da Tvojim Životom hrani život. U Tvoje ime, Gospode!
Izvori su se nalili snagom, i trave poljske najedrale životom. U Tvoje ime, Gospode!
Reči su postale lekom, i znaci su postali odbranom. U Tvoje ime, Gospode!
Mrtvi su počeli uzimati nemoći živih na sebe i živi se počeli razgovarati sa mrtvima kao sa živima. U Tvoje ime, Gospode!
Grobovi, iz kojih je samo smrad tekao, počeli su izlivati miro, i zverske peštere postale su pokajnicama. U Tvoje ime, Gospode!
Pre Tvoje posete, Gospode, sve je bilo dimljivije od gorećeg fitilja, i sve nemoćnije od paukovog tkanja.
Da li će neuki otvoriti oči i videti razliku? Za sve neuke klečim i molim se pred Tobom, Gospode Svemoćni: otvori im oči, da bi videli razliku.
Da bi videli razliku i otvorili svoje prazne lampe, da ih Ti napuniš.
Da se ne bi večito gušili u dimu i rđavom mirisu, Nebesno ulje lampe moje.
Za sve neuke klečim i molim se pred Tobom, Duše Sveti, Životvorni. Duhni kao oluja i zatresi dušu neukih, da bi se probudili i osetili čas Tvoje posete.
Da bi se pokajali, i zajedno sa mnom kleknuli i uzviknuli: kako zemlja postaje nova, kad je Ti posetiš. Veličanstveni i Strašni Bože!