O vrlini / Sveti Grigorije Niski

O MILOSTINJI

Poglavar ove Crkve, ako je iskrene pobožnosti i istinski učitelj vrline, veoma liči na vaspitače i učitelje, koji nas poučavaju samim osnovama naše nauke. Oni se takođe mogu uporediti sa onima koji se brinu o tek rođenoj deci koja još nemaju sposobnost da jasno izgovaraju reči. Roditelji neprekidno nose odgovornost oko podizanja svoje dece,jer se od njih ne očekuje da sva deca istovremeno krenu u školu. Umesto toga, prvo se uče da ucrtavaju slova u vosak, da nauče svoja imena, a zatim i da ih napišu. Ona brzo napreduju do slogova i izgovaranja reči. Na sličan način, crkveni poglavari prvo poučavaju svoje slušaoce osnovnom, a zatim nastavljaju sa uzvišenijim znanjem.

Pre dva dana se naš prigovor odnosio na ugađanje stomaku i grlu, uzdržavanju od mesa i vina, koji izazivaju smeh, raspusnost i žudnju za hranom i jakim pićem. Već sam dovoljno govorio o ovoj temi, što vaša ugodna dela i pokazuju. Pošto ste srcu primili moje prve pouke, nastavićemo sa još uzvišenijim temama.

Postoji duhovni post koji svako dobro duši donosi, te ona odbacuje greh i obuzdava želju za neumerenim uzimanjem hrane, drugim rečima, to je post od greha, uzdržavanje od svega što nam štetu nanosi: od dobitka preko nezakonitih dela, ubijanja iz poxlepe za novcem i nasilnog otimanja bogatstva. Kakvu korist obresti možemo ako ne jedemo mesa, a brata svog vređamo i nepravedno se odnosimo prema siromašnima? Kakvu vrstu pobožnosti ispolzavate ako se uzdržavate od vina i pijete vodu, ali istovremeno smišljate zlo i pijete krv zlobe? Juda je postio zajedno sa jedanaestoricom apostola, ali se nije uzdržao od pohlepe i izgubio je spasenje. Čak je i đavo koji ne jede (jer kao duhovno biće nema telo), kroz greh izgubio svoje dostojanstvo. Niko od demona ne uzima previše ni jela ni pića, niti biva osuđen zbog toga (jer njihova bestelesna priroda podrazumeva da im nije potrebna nikakva hrana); tačnije, oni poput predanih sluga koji vojuju protiv nas, brzo prolaze kroz vazduh i noću i danju. Ali ako se mi, ljudska bića sjedinimo sa Bogom i svim onim što je dobro, odbijamo njihove napade i oni zatim nestaju.

Hrišćani, stoga, treba da se rukovode ljubavlu i mudrošću, a duša da beži od svega što od zla potiče. Pokazujući uzdržavanje od vina i hrane, izbegavamo priliku da padnemo u greh. Vaistinu, ništa nas ne raduje kao voda, ulje ili bilo koja druga hrana bez krvi koja duši koristi. Post je ustanovlen radi očišćenja duše. «A crijeva i noge opra vodom, i tako spali Mojsije svega ovna na oltaru; i bi žrtva paljenica za ugodni miris, žrtva ognjena Gospodu, kao što bješe Gospod zapovijedio Mojsiju» (3.Mojs. 8, 21). Kakvu nam korist donosi telesni post ako um nije očišćen? Brza kočija sa četiri konja je beskorisna, ako nema kočijaša koji drži uzde u svojim rukama. Kakva je korist od brze lađe, ako kormilar nije trezan? U svakom slučaju, post je temelj svake vrline. Upravo kao što su temelji kuće i kobilica broda nedelotvorni i neispravni ukoliko nisu čvrsto i vešto napravljeni, tako je i uzdržavanje nedovoljno ako mu nedostaju odgovarajuće etičke vrednosti. Neka strah Božiji zauzdava jezik da govori samo kada je to potrebno i ne kazuje ništa beskorisno. Tako ćemo da prepoznamo vreme, meru, korisnu reč i odgovor, kao i priliku da govorimo skromno a ne visokoparno. Možemo kontrolisati jezik, taj mali deo tela, ustima ga zauzdavajući, i on više neće govoriti beskorisne i nerazgovetne stvari. Neka usta kazuju molitvu, a ne klevetu; neka pevaju, a ne hule; neka uznose slavu, a ne prazne reči. Neka silovita ruka bude vezana sećanjem na Boga (Mk. 14, 65, Jn. 18, 22). držimo post,jer Jagnje, naš Hristos, beše vređan, udaran po licu, ponižavan i prikovan na Krst. Čuvajmo se lažne revnosti jevrejske, jer će u protivnom i za nas važiti reči: «Eto postite da se prete i svađate i da bijete pesnicom bezbožno» (Is. 58, 4). Sećajte se besprekornih reči proročkih: «da razvežeš sveze bezbožnosti, da razdriješiš remenje od bremena, da dijeliš svoj hleb sa gladnima, i siromahe prognane da uvedeš u kuću» (Is. 58, 67).

(odlomak iz knjige)