Православље и савременост / Митрополит Иларион (Алфејев)

Аутор текстова који су у овом зборнику по први пут сабрани на једном месту је један од продуктивнијих православних богослова данашњице, преводилац са неколико класичних и савремених језика, плодни композитор класичне музике и засигурно најистакнутији, да тако кажемо, „црквени дипломата“ у православном свету. Јасно је да је реч о митрополиту волоколамском др Илариону Алфејеву (1966–). Њега не треба посебно представљати српском читаоцу јер су му бројни текстови већ превођени на наш језик, а и сам често борави у канонским посетама епархијама Српске Православне Цркве [СПЦ]. Оно што треба рећи је да митрополит Иларион води Одељење за спољне везе Московске Πатријаршије [Отдел внешних церковных связей Московского Патриархата], те по природи тог посла врло активно учествује у еврпопском и светском политичком и уопште јавном животу, али не само као представник Руске Православне Цркве, него и „глас православних хришћана“ који се иначе веома ретко чује у међународним институцијама највишег ранга. И са те позиције јасно уочава потребу да се и хришћански богослови укључе у решавању неких актуелних глобалних проблема, тј. да и они критички реагују на извесне појаве у светском друштву и јасно изракну свој став.

Радови сабрани у овој књизи само су део ангажованих текстова митрополита Илариона, који су посвећени важним питањима које савремено доба поставља, и на која и Црква мора да понуди одговоре. Поред тога што савремена реалност захтева од Цркве да по одређеним питањима критички реагује, такође она и Цркву приморава да се у одређеној мери и сама мења. Митрополит Иларион и то има у виду, те се често оглашава и када је неопходно мењати неке аспекте црквеног живота.

Зборник Православље и савременост је подељен у три поглавља. У првом, које је насловљено „Православље у 21. веку“, уврштени су чланци који се баве питањем сведочења хришћанске „благе вести“ у савременом добу, тј. мисијом Цркве у 21. столећу, као и богословским образовањем данас, и још једним веома важним проблемом, а то је однос светоотачке баштине и савремености. Други део зборника, под називом „Хришћанство и секуларни хуманизам“, садржи четири текста, од којих се први у начелу бави односом хришћанства и милитантног секуларизма; други, питањем односа традиционалних и либералних вредности у дијалогу (боље рећи полемици) хришћанства и секуларизма; трећи, проблемом достојанства и слободе опет у расправи између хришћанства и секуларизма; док је четврти посвећен већ дуже времена актуелним питањем еутаназије, које је постављено у истом контексту као и теме у претходним чланцима. Последњи део књиге, који носи наслов „Православље у уједињеној Европи“, посвећен је односу Православне Цркве и европских интеграција, односно могућем статусу Цркве у уједињеној Европи.

Аутор је текстове, који су овде скупа публиковани, писао у различитим приликама, те они нису истог жанра, а теме којима су текстови посвећени се у одређеној мери преклапају, стога понекада долази до понављања реченог. Упркос понављању неких делова, одлучили смо да уврстимо и те текстове јер је оно што је поред тога речено од нарочите важности, те је штета далеко мања од користи коју доноси публиковање тих радова у једној књизи.