Istorijski pristup krupnim političkim i nacionalnim pitanjima našeg vremena pretpostavka je svakoga odgovornog nastojanja da se ta pitanja reše pravedno, temeljno i civilizovano. Razlog je tome jednostavan; politički fenomeni imaju svoju istoriju bez obzira na to da li to neko hoće ili ne želi da zna. Bez upoznavanja prošlosti takvih pitanja, bez razumevanja njihove geneze i uslova pod kojim su se formirali neki odnosi, nije mogućno razrešiti ni glavne čvorove problema. Tako i u slučaju Kosova.
Ponovno izdanje njegove Knjige o Kosovu objavljene zajedno sa, svojevrsnim nastavkom iste, Razgovorima o Kosovu, okupilo je veliki broj poštovalaca njegovog zaveštanja, a između ostalog i profesore Filozofskog fakulteta Slobodana Antonića i Miloša Kovića, profesora Filološkog fakulteta Mila Lompara, prezvitera Milorada Sredojevića, urednika izdavačke kuće Hrišćanska misao biblioteke Svečanik, dok je svojim dolaskom posebne emocije izazvala supruga Dimitrija Bogdanovića. Događaj, koji su pokrenuli studenti istorije Filozofskog fakulteta, imao je za cilj da se pokaže i dokaže stav studenata o trenutnom pitanju nad pitanjima srpskog naroda, kosovsko – metohijskom pitanju, i da se time pokrene jedan širi opseg delanja gde bi koren bio upravo ovaj razgovor o knjizi Dimitrija Bogdanovića, prva u ciklusu tribina Kosovo od Golgote do vaskrsenja.
Jerej dr Milorad Sredojević, govoreći o krstonosnom životu ovog Teologa ljubavi, kako su ga nazvale kasnije generacije, istakao je njegovu smelost i hrabrost da o najvećoj rani i raspeću našeg naroda, kosovskom pitanju, govori na jedan gospodstven, sofisticiran i akademski način. Ističući kako je u jednom mračnom vremenu, gde su drugi određivali pravila kojima se ocenjuje istorija, ova knjiga, i pored prohibicija kroz koje je prošla zajedno sa svojim autorom, ostala jedno svedočanstvo, svedočanstvo života jednog vrlog hrišćanina i njegove hrišćanske žrtve. Jer, šta je knjiga ako ne svedočanstvo, svedočanstvo koje prenosi prošlost u sadašnjost, a potom sadašnjost priprema i prenosi u budućnost.
O značaju knjige govorio je profsor dr Slobodan Antonić, stavljajući je u pre svega u kontekst nastanka same knjige i istorijskog trajanja koje ona pokriva. Između ostalog istakao je: Ova knjiga prikazuje osam stotina godina istorije Srba na Kosovu, potkrepljene relevantnim i važnim istorijskim izvorima,dakle ovo je bila jedna ozbiljna i uzdržana knjiga, dostojanstveno napisana, sa važnim podacima i vrlo upečatljivom argumentacijom ali bez podizanja tona. Osim o samoj knjizi i kritici kroz koju su knjiga i autor prošli zbog onovremenog režima, autor se osvrnuo i na ono što je osim, jedne akademske i istorijske dimenzije, nosi ova knjiga – Kosovski zavet, stavnjajući ga u sistem najviših vredonosti koji čine srž identiteta jedne nacije.
Profesor Miloš Ković preneo je svoje zadovoljstvo što je konačno pokrenuto pitanje Kosova i Metohije na Filozofskom fakultetu, i što je ovo ponovno otkrivanje kosovskog pitanja pokrenuto sa ovom knjigom, knjigom jednog profesora Filozofskog fakulteta. Potom je sve slušaoce podsetio na akademsku zaostavštinu ovog medieviste, zaostavštinu kojom je ostavio zdrave korene budućim naraštajima, gde će ako budu nastavili stazama istine kojima je koračao i Dimitrije Bogdanović brati dobre plodove. Istučići kako je Dimitrije Boganović bio jedan čovek koji je uređivao svoj akademski vrt, da bi potom osamdeset prve pojavio kao čovek koji je uzeo na sebe taj preteški krst i odlučio da napiše istoriju Kosova i Metohije. Osvrćući se potom i na istoriju i kontinuitet Kosovskog zaveta, gde je poseban značaj imala upravo ova knjiga kao prva knjiga o istoriji Kosova i Metohije.
Profesor Milo Lompar, kao profesor Filološkog fakulteta, istakao je značaj srednjovekovne književnosti, misli o srednjem veku ali i srednjovekovne duhovnosti, biblijskog istorizma i eshatologije srednjovekovne književnosti, koja je vraćala jedan duh u kome je kosovsko – metohijsko pitanje bilo centralno. Srednjovekovna umetnost i književnost su dakle kao umetnički artikulisan doživljaj sveta bili jedan od pokretača da Srpski Jovan Zlatousti, kako je Dimitrije Bogdanović bio u poznat u svetskoj naučnoj javnostim, se posveti pisanju knjige koja je se osvrnula na pitanje koje je tada, kao i sada, bilo svakidašnjica ali uvek ipak skrajnuto.
2.900 RSD
Nema na zalihama
Istorijski pristup krupnim političkim i nacionalnim pitanjima našeg vremena pretpostavka je svakoga odgovornog nastojanja da se ta pitanja reše pravedno, temeljno i civilizovano. Razlog je tome jednostavan; politički fenomeni imaju svoju istoriju bez obzira na to da li to neko hoće ili ne želi da zna. Bez upoznavanja prošlosti takvih pitanja, bez razumevanja njihove geneze i uslova pod kojim su se formirali neki odnosi, nije mogućno razrešiti ni glavne čvorove problema. Tako i u slučaju Kosova.
Ponovno izdanje njegove Knjige o Kosovu objavljene zajedno sa, svojevrsnim nastavkom iste, Razgovorima o Kosovu, okupilo je veliki broj poštovalaca njegovog zaveštanja, a između ostalog i profesore Filozofskog fakulteta Slobodana Antonića i Miloša Kovića, profesora Filološkog fakulteta Mila Lompara, prezvitera Milorada Sredojevića, urednika izdavačke kuće Hrišćanska misao biblioteke Svečanik, dok je svojim dolaskom posebne emocije izazvala supruga Dimitrija Bogdanovića. Događaj, koji su pokrenuli studenti istorije Filozofskog fakulteta, imao je za cilj da se pokaže i dokaže stav studenata o trenutnom pitanju nad pitanjima srpskog naroda, kosovsko – metohijskom pitanju, i da se time pokrene jedan širi opseg delanja gde bi koren bio upravo ovaj razgovor o knjizi Dimitrija Bogdanovića, prva u ciklusu tribina Kosovo od Golgote do vaskrsenja.
Jerej dr Milorad Sredojević, govoreći o krstonosnom životu ovog Teologa ljubavi, kako su ga nazvale kasnije generacije, istakao je njegovu smelost i hrabrost da o najvećoj rani i raspeću našeg naroda, kosovskom pitanju, govori na jedan gospodstven, sofisticiran i akademski način. Ističući kako je u jednom mračnom vremenu, gde su drugi određivali pravila kojima se ocenjuje istorija, ova knjiga, i pored prohibicija kroz koje je prošla zajedno sa svojim autorom, ostala jedno svedočanstvo, svedočanstvo života jednog vrlog hrišćanina i njegove hrišćanske žrtve. Jer, šta je knjiga ako ne svedočanstvo, svedočanstvo koje prenosi prošlost u sadašnjost, a potom sadašnjost priprema i prenosi u budućnost.
O značaju knjige govorio je profsor dr Slobodan Antonić, stavljajući je u pre svega u kontekst nastanka same knjige i istorijskog trajanja koje ona pokriva. Između ostalog istakao je: Ova knjiga prikazuje osam stotina godina istorije Srba na Kosovu, potkrepljene relevantnim i važnim istorijskim izvorima,dakle ovo je bila jedna ozbiljna i uzdržana knjiga, dostojanstveno napisana, sa važnim podacima i vrlo upečatljivom argumentacijom ali bez podizanja tona. Osim o samoj knjizi i kritici kroz koju su knjiga i autor prošli zbog onovremenog režima, autor se osvrnuo i na ono što je osim, jedne akademske i istorijske dimenzije, nosi ova knjiga – Kosovski zavet, stavnjajući ga u sistem najviših vredonosti koji čine srž identiteta jedne nacije.
Profesor Miloš Ković preneo je svoje zadovoljstvo što je konačno pokrenuto pitanje Kosova i Metohije na Filozofskom fakultetu, i što je ovo ponovno otkrivanje kosovskog pitanja pokrenuto sa ovom knjigom, knjigom jednog profesora Filozofskog fakulteta. Potom je sve slušaoce podsetio na akademsku zaostavštinu ovog medieviste, zaostavštinu kojom je ostavio zdrave korene budućim naraštajima, gde će ako budu nastavili stazama istine kojima je koračao i Dimitrije Bogdanović brati dobre plodove. Istučići kako je Dimitrije Boganović bio jedan čovek koji je uređivao svoj akademski vrt, da bi potom osamdeset prve pojavio kao čovek koji je uzeo na sebe taj preteški krst i odlučio da napiše istoriju Kosova i Metohije. Osvrćući se potom i na istoriju i kontinuitet Kosovskog zaveta, gde je poseban značaj imala upravo ova knjiga kao prva knjiga o istoriji Kosova i Metohije.
Profesor Milo Lompar, kao profesor Filološkog fakulteta, istakao je značaj srednjovekovne književnosti, misli o srednjem veku ali i srednjovekovne duhovnosti, biblijskog istorizma i eshatologije srednjovekovne književnosti, koja je vraćala jedan duh u kome je kosovsko – metohijsko pitanje bilo centralno. Srednjovekovna umetnost i književnost su dakle kao umetnički artikulisan doživljaj sveta bili jedan od pokretača da Srpski Jovan Zlatousti, kako je Dimitrije Bogdanović bio u poznat u svetskoj naučnoj javnostim, se posveti pisanju knjige koja je se osvrnula na pitanje koje je tada, kao i sada, bilo svakidašnjica ali uvek ipak skrajnuto.
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
3.200 RSD
600 RSD
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
