Спасење је у нашим рукама / Протојереј Константин Островски

О свакодневном животу по заповестима Христовим.

Зашто се људи различито одазивају на Јеванђеље, благу вест о вечном животу у Царству Небеском? Има људи који реч Божју прихватају без расудјивања,чим је чују. Неки се муче и колебају, по седам пута одмеравају, а никако се не одлучују да пресеку, и тако остају без духовног плода. Неки,опет,сазревају мукотрпно и дуго, али на крају ипак прилазе Христу. Медјутим, има и таквих који категорички одричу Истину, чак и онда када ничим не могу да је оповргну. Зашто? Зато што у стварности све зависи од наше слободне воље. Бог нас све призива спасењу, а ми се, ето, одазивамо на различите начине.

Навешћу пример из свакодневног живота. Жена седи код куће и одједном чује како неко каже: “Ено иде Сашка.” Ако је тај Сашка једва знани сусед, жена се неће ни придићи с места, него ће наставити да ради свој посао. Али, ако је Сашка њен син који треба да се ради с фронта, жена ће све оставити и потрчати му у сусрет, без икаквог размишљања.

За оног ко је сам себи бог, истинити Бог је - непотребни конкурент. И уколико је тај Бог истинитији, утолико је већа жеља да се Он разапне. Неко је, пак, равнодушан: свеједно му је, живео без Бога или с Богом, с вером или без вере, само да ништа не мора да жртвује. Неко, опет, има богољубиву дусу, али је одвећ склон мудровању. Такав човек много пита, одмерава, расудјује, али када се увери у истину, прихвата је и живи по њој. А има и људи који док не знају за Бога тугују у дубини душе, а када Га сретну, одмах у Њему препознају Онога за ким је душа жудела, и тада све остављају и хрле у наручје Христу.