Nova knjiga o svetom Jovanu Šangajskom najpotpuniji je prprirediliikaz njegovog života i čudotvorstva, zasnovanog na najdubljoj veri u Hrista i nedostupnom svedočenju spasenja u doba sveopšteg odstupništva.
Na stotine hiljada Rusa, povinući se ovoj Božijoj zapovesti, 1917. godine napustilo je svoju domovinu i bilo rasejano po celom svetu - od Dalekog Istoka do Evrope u Južne Amerike. Nekoliko godina kasnije ista sudbina zadesila je Grke u Maloj Aziji. Po završetku Drugog svetskog rata za prvim talasom emigracije usledio je drugi - ljudi su bežali iz Rusije, Srbije, Rumunije i Bugarske. Tako je stvorena pravoslavna dijaspora na Zapadu.
Po Božijem Promislu ovi nesrećni ljudi, kao nekada izrailjski narod u tuđini, imali su velike duhovne rukovoditelje. Među njima je bio i arhiepiskop Jovan Maksimovič, kojeg je 1994. godine zboru Svetih pribrojala Ruska Pravoslavna Zagranična Crkva. I on je u mladosti otišao iz Rusije, obreo se u Konstantinopolju, zatim je dospeo u Jugoslaviju; tamo je primio sveštenički čin. Kada je bio imenovan na episkopsku katedru u Šangaju, gde je živela ruska kolonija sa značajnim brojem ljudi, krenuo je za svojom pastvom, koja je bila prinuđena da iz Kine pobegne na Filipine. Odavde je na kratko otišao u Sjediwene Države, zatim je bio upućen u Francusku, u kojoj je proveo preko deset godina, a na kraju se vratio kod svojih "Šangajaca" u San Francisko. Poslednje godine svog episkopskog služenja proveo je upravo tamo.
Po pravoslavnoj tradiciji, koja se u naše dane, uzgred budi rečeno, retko poštuje, episkop se "zaručuje" sa svojom katedrom i mora da ostane na njoj do same smrti. Napustivši Šangaj u geografskom smislu, vladika Jovan nije napuštaoi svoje "Šangajce" ni u Evropi, ni u Americi. Zato se naziva Jovanom Šangajskim, iako je dane svog života okončao u San Francisku. Doživljavajući Pravoslavlje u njegovom vaseljenskom značenju, arhiepiskop Jovan, koji je bio duboko vezan za Rusiju, istovremeno je postajao pastir svih naroda među kojima je imao prilike da boravi: za Srbe u Jugoslaviji i rasejanju, za Grke u Bitolju i Šangaju, za Kineze u Šangaju i San Francisku, za Rumune, Francuze, Holanđane i Amerikance. Po molitvama svetog vladike "koji je položio život svoj za ovce svoje" dešavala su se čuda, isceljivali su se bolesnici. Međutim, mnogo važnije je bilo to što je on lečio duše. I zato se nećemo previše detaljno zadržavati na čudime koja je učinio, već ćemo svoje kazivanje usredsrediti na njegov duhovni svet i na pouke koje nam je ostavio. Mati Flavijana (Vorobjova), pravoslavna monahinja i ikonopisac, koje je poznavala vladiku Jovana, govorila je da je danas teško slikati lik svetaca na osnovu fotografije, jer ikona tada počinje da liči na portret.
Ova biografija zasniva se na mnogobrojnim dokumentima i svedočanstvima njegove duhovne dece, a po žanru najmanje liči na žitije. U ovom životopisu čitalac će naići na izvesne digresije, u kojima se ne govori o samom svecu, već o iskušenjima koja su zadesila njegovu duhovnu decu, jer je potrebno odati poštovanje i narodu koji je predano išao za vladikom.
1.590 RSD
Nova knjiga o svetom Jovanu Šangajskom najpotpuniji je prprirediliikaz njegovog života i čudotvorstva, zasnovanog na najdubljoj veri u Hrista i nedostupnom svedočenju spasenja u doba sveopšteg odstupništva.
Na stotine hiljada Rusa, povinući se ovoj Božijoj zapovesti, 1917. godine napustilo je svoju domovinu i bilo rasejano po celom svetu – od Dalekog Istoka do Evrope u Južne Amerike. Nekoliko godina kasnije ista sudbina zadesila je Grke u Maloj Aziji. Po završetku Drugog svetskog rata za prvim talasom emigracije usledio je drugi – ljudi su bežali iz Rusije, Srbije, Rumunije i Bugarske. Tako je stvorena pravoslavna dijaspora na Zapadu.
Po Božijem Promislu ovi nesrećni ljudi, kao nekada izrailjski narod u tuđini, imali su velike duhovne rukovoditelje. Među njima je bio i arhiepiskop Jovan Maksimovič, kojeg je 1994. godine zboru Svetih pribrojala Ruska Pravoslavna Zagranična Crkva. I on je u mladosti otišao iz Rusije, obreo se u Konstantinopolju, zatim je dospeo u Jugoslaviju; tamo je primio sveštenički čin. Kada je bio imenovan na episkopsku katedru u Šangaju, gde je živela ruska kolonija sa značajnim brojem ljudi, krenuo je za svojom pastvom, koja je bila prinuđena da iz Kine pobegne na Filipine. Odavde je na kratko otišao u Sjediwene Države, zatim je bio upućen u Francusku, u kojoj je proveo preko deset godina, a na kraju se vratio kod svojih „Šangajaca“ u San Francisko. Poslednje godine svog episkopskog služenja proveo je upravo tamo.
Po pravoslavnoj tradiciji, koja se u naše dane, uzgred budi rečeno, retko poštuje, episkop se „zaručuje“ sa svojom katedrom i mora da ostane na njoj do same smrti. Napustivši Šangaj u geografskom smislu, vladika Jovan nije napuštaoi svoje „Šangajce“ ni u Evropi, ni u Americi. Zato se naziva Jovanom Šangajskim, iako je dane svog života okončao u San Francisku. Doživljavajući Pravoslavlje u njegovom vaseljenskom značenju, arhiepiskop Jovan, koji je bio duboko vezan za Rusiju, istovremeno je postajao pastir svih naroda među kojima je imao prilike da boravi: za Srbe u Jugoslaviji i rasejanju, za Grke u Bitolju i Šangaju, za Kineze u Šangaju i San Francisku, za Rumune, Francuze, Holanđane i Amerikance. Po molitvama svetog vladike „koji je položio život svoj za ovce svoje“ dešavala su se čuda, isceljivali su se bolesnici. Međutim, mnogo važnije je bilo to što je on lečio duše. I zato se nećemo previše detaljno zadržavati na čudime koja je učinio, već ćemo svoje kazivanje usredsrediti na njegov duhovni svet i na pouke koje nam je ostavio. Mati Flavijana (Vorobjova), pravoslavna monahinja i ikonopisac, koje je poznavala vladiku Jovana, govorila je da je danas teško slikati lik svetaca na osnovu fotografije, jer ikona tada počinje da liči na portret.
Ova biografija zasniva se na mnogobrojnim dokumentima i svedočanstvima njegove duhovne dece, a po žanru najmanje liči na žitije. U ovom životopisu čitalac će naići na izvesne digresije, u kojima se ne govori o samom svecu, već o iskušenjima koja su zadesila njegovu duhovnu decu, jer je potrebno odati poštovanje i narodu koji je predano išao za vladikom.
| Autor | |
|---|---|
| Izdavač | |
| Godina izdanja | |
| Strana | |
| Povez | |
| Pismo | |
| Format |
Dragi naši prijatelji, potrudili smo se da Vam omogućimo najjeftiniju opciju slanja paketa sa naše internet prodavnice.
Kurirska služba sa kojom imamo ugovor je AKS i cena dostave sa otkupom je 400 dinara, dok je cena dostave bez otkupa 300 dinara (to je slučaj kada se prvo uplati novac na račun). Za bilo koju težinu i bilo koji iznos porudžbine, uvek je ista gore navedena cena poštarine.
Što se tiče slanja pošiljaka širom sveta, procedura je sledeća: Nakon obavljene kupovine dobićete od nas cenu dostave za vašu zemlju (cena dostave varira od težine paketa, tako da nema univerzalne cene za dostavu). Zatim, uplaćujete novac (poštarina+poručena roba+provizija za Pej Pal- ukoliko se plaća na taj način, ukoliko se plaća preko RIA transfera novca ili Vesten uniona, tada nema provizije sa naše strane). Kartično plaćanje još uvek nije moguće na našem sajtu. Poručenu robu dostavljmo ili preko Pošte Srbije ili preko kurirske službe UPS (kod veće težine paketa je ovaj vid slanja dosta povoljaniji u odnosu na poštu).
250 RSD
600 RSD
069/ 559 901 9
Poručivanje je brzo i jednostavno. Pošaljite nam upit putem Vibera, WhatsAppa ili putem mejla, a mi ćemo vam u najkraćem roku odgovoriti sa svim detaljima vezanim za porudžbinu i slanje.
Naš tim će vas kontaktirati u najkraćem mogućem roku sa informacijama o dostupnosti proizvoda, načinu slanja i svim dodatnim detaljima.
