Свето Писмо – Даничић/Синод (целовито, са девтероканонским књигама)

Епископ Атанасије (Јевтић): Ново потпуно издање Светог Писма на савременом српском језику

У издању Светог Архијерејског Синода наше Цркве изашло је недавно (крајем 2010, на 1458 страна) потпуно српско Свето Писмо Старог и Новог Завета – пуна Библија, која садржи све канонске и девтероканонске књиге Старог Завета, тј. свих 38 канонских и 11 девтероканонских књига (из ширег канона), и такође свих 27 канонских књига Новог Завета.

Ових 11 старозаветних девтероканонских, али такође богонадахнутих књига, сада се, заједно са првоканонских 38, појављују први пут у савременом српском преводу, као што су до сада биле заједно са осталим старозаветним књигама у грчкој и словенској Библији.

За превод 38 књига Старог Завета узет је, засад, већ познати превод Ђуре Даничића, а осталих 11 књига, из ширег библијског канона, преводи су Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија (7 књига + превод са грчког додатака у Књизи Пророка Данила) и долепотписанога (3+1 Макавејске). Напомињемо да се израз „шири канон“ овде користи за све оне богонадахнуте књиге Старог Завета, које су несумњиво биле у јеврејском канону старозаветне Синагоге, одакле су их хришћани и примили, тј. Апостоли = прва Црква, док је каснија рабинско-талмудска традиција ограничила јеврејски канон на само 22 књиге (бројане сажето, сходно 22 слова јеврејске азбуке; иначе бројане понаособ, има их 38 књига), које су касније протестанти примили као свој „канон“ књига Старог Завета, док су римокатолици прихватили шири канон (са мањом разликом у бројању). Напомињемо да другоканонске књиге нису никакви „апокрифи“, како понекад неки из незнања, или злонамерно, говоре и пишу.

Иначе, Синодска комисија за превод Светог Писма, после завршеног рада на преводу Новог Завета (који се, у међувремену, још „дорађује“), треба ускоро да настави свој рад, а поједини њени чланове раде већ и самостално (у нашем преводу са јеврејског /МТ/ и грчког /LXX/ изашла је двостубачно Књига Постања, а ускоро следи и Књига Изласка; изашли су такође и Псалми са грчког /LXX/, а ради се превод са јеврејског /МТ/, користећи већ изашли превод Псалама са јеврејског г. Предрага Самарџића, професора нашег Теолошког факултета у Либертивилу, САД).

За превод Новог Завета је у ово издање Библије узет већ познати превод Комисије Светог Синода, плод њеног дугогодишњег рада, како је то у поговору овог издања напоменуо већ Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј, који даје кратак преглед садржаја и значаја свих богонадахнутих књига у овој по превасходству КЊИЗИ оба Божија Завета, Јахвеовог-Господњег Савеза са народом Својим и свецелим Родом људским кроз свештену историју човечанства, од Адама и Авраама до Христа Спаситеља и Светих Апостола, тј. кроз богочовечанску епопеју – Пасху = Прелазак Цркве као Сабора Народа Божијег, сабираног око Месије-Христа, од стварања света и човека до есхатолошког краја-бескраја у свечаном Сабору прворођених око Јединороднога у Царству Небеском.

За Православно, Апостолско-светоотачко схватање и благодатно-животно искуство: Свето Писмо као Давар Јахве = Реч Господња, неодвојиво је, за живљење и спасоносно познање, од Христа, Ипостасног Логоса = Речи Бога Живога и Истинитога, Оваплоћенога у Цркви и као Црква. Зато је толико значајно и ово Синодско издање потпуног Светог Писма на народном језику. Наравно, издање је, по своме обиму, столно, док је Нови Завет издан више пута у џепном формату.

Напомена: У првом издању Светог Писма биле су све 4 Макавејске књиге, али од другог издања 4. књига је избачена, зато што у највећем броју издања Библије са девтероканонским књигама, на другим језицима, нема те 4. књиге. Она није општеприхваћена као другоканонска, зато су је и наши избацили из свих издања осим првог. А владика Атанасије је превео све четири Књиге Макавејске, и то је издато као Књиге Макавејске, издавач Јасен, стим да је то издање распродато.