Traganje za duhovnim vidom / Radmila Mišev

Kad se čovek rodi, počinje da veruje.
Onaj osmeh majke – to je prvi vid ljubavi Božje. Majčinim okom gleda Tvorca.
Prvi osmeh deteta – osmeh je roditelju koji ga je rodio i Roditelju koji ih je stvorio.
I uspavanka je – molitva. San je Mir Božji. Kuća je, isto, crkva; škola – hram…

Epi­skop budimljansko-nikšićki Jo­a­ni­ki­je:
Kroz ži­vot­nu pri­ču že­ne ko­ja od tre­nut­ka ka­da je pr­vi put ušla u cr­kvu da za­pa­li svi­je­ću po­či­nje da „tra­ga za du­hov­nim vi­dom“, autor ove knji­ge, Ra­da Mi­šev, pri­pre­ma či­ta­o­ca ne sa­mo za ula­zak u hram, ne­go i za sve­to­ta­jin­ski ži­vot u Cr­kvi. Isto­vre­me­no je uči­ni­la i pa­žljiv pri­stup naj­zna­čaj­ni­jim hri­šćan­skim pra­zni­ci­ma uz upo­zna­va­nje sa nji­ho­vom biblijsko - li­tur­gij­skom osno­vom. S pri­mjer­nom tre­zve­no­šću na­gla­si­la je zna­čaj po­sta, mo­li­tve, is­po­vi­je­sti, re­dov­nog uče­šća u sve­tim bo­go­slu­že­nji­ma i po­što­va­nja cr­kve­nog po­ret­ka.

…U na­šem vre­me­nu ma­lo je ko­me po­šlo za ru­kom, kao auto­ru ove knji­ge, da ta­kvom to­pli­nom i pro­du­ho­vlje­no­šću knji­žev­ne ri­je­či, ali bez su­vi­šne pa­te­ti­ke, uve­de či­ta­o­ca u sve­šte­nu at­mos­fe­ru hra­ma i sve­te slu­žbe Bo­ži­je.

Dra­gan La­ki­će­vić, knji­žev­nik:
Svi či­ta­o­ci ove knji­ge po­la­ze u jed­nu le­pu i ple­me­ni­tu ško­lu. I to ni­je sve. Bez ve­re ne bi bi­lo le­po­te u sve­tu, ni­ti u ka­zi­va­nju o ve­ri. Ta le­po­ta ob­li­ku­je po­u­ke o ve­ri. Od osnov­nih do slo­že­nih poj­mo­va, od hra­ma do bro­ja­ni­ce – gra­di se ovaj sve­stra­ni udž­be­nik o na­šoj ve­ri – iz se­be i u se­bi – od Hri­sta i u Hri­stu.

Rad­mi­la Mi­šev, s obi­ljem le­po­te, sli­ko­vi­to­sti i ne­po­sred­no­sti, pi­še o mno­gim ele­men­ti­ma ve­ro­na­u­ke. Isto­ri­ja, re­li­gi­ja, obi­ča­ji, pam­će­nje tra­di­ci­je – sve je spo­je­no u jed­nu ve­li­ku pri­po­vet­ku o ži­vo­tu u ve­ri. Lek­ci­ja je u isto vre­me po­e­zi­ja, za­ko­nik je spo­me­nar, na­u­ka – pri­ča.

Knji­ga Rad­mi­le Mi­šev je ži­vi ka­len­dar: pra­zni­ka Bo­ga i čo­ve­ka, sve­u­kup­nog ži­vo­ta u jed­noj go­di­ni i u ve­ko­ve ve­ko­va.

Dr Zo­ri­ca Ku­bu­ro­vić, le­kar i knji­žev­ni­ca:

Oda­kle po­če­ti, kad u bez­bo­žnom sve­tu, od­ra­sli bez Bo­ga, bez mu­dro­sti sop­stve­nog na­ro­da, bez ele­men­tar­nog zna­nja šta je Cr­kva, na­ša sop­stve­na Cr­kva, šta je mo­li­tva, šta je sve ži­vot, kad u bo­lu, u bez­na­đu, osta­ne­mo sa­mi u mra­ku, pred ra­lja­ma smr­ti? Oda­kle po­če­ti, kad je­di­no u se­bi ose­ća­mo bol­nu če­žnju da po­ve­ru­je­mo da Bo­ga ima i da nas On vo­li. Ka­ko pri­ći, ka­ko raz­u­me­ti, ka­ko uči­ni­ti pr­vi ko­rak, i dru­gi i tre­ći? Div­na knji­ga Rad­mi­le Mi­šev nas je pro­sto uze­la za ru­ku, uve­la nas u cr­kvu, po­ka­za­la nam gde je šta (kao što čo­vek či­ni sa pri­ja­te­lji­ma ko­ji će du­go osta­ti u nje­go­vom do­mu), pred­sta­vi­la nam uku­ća­ne, da­la da ose­ti­mo čar lju­ba­vi i oče­ki­va­la lju­bav. Div­na, za­to što je li­še­na ve­li­kih pre­ten­zi­ja, osim da bu­de tač­na i la­ko ra­zu­mlji­va, po­ka­za­la je sa­mom so­bom ka­ko je ve­li­čan­stven, do­bar, jed­no­sta­van i du­bok ži­vot po Bo­gu.