Вештачка интелигенција и човек / Архимандрит Аристарах Грекас

Вештачка интелигенција и човек - Православни теолошки приступ

Терминологија која се бави темом вештачке интелигенције још увек је флуидна и није једнозначна. Питање односа човека и технологије је питање које је старо колико и први технолошки подухвати, а сада већ стичемо утисак да савремена технологија представља једну неизбежну реалност како приватног тако и пословног живота. Аутор књиге не ствара атмосферу технооптимизма, али ни технопесимизма, не подиже панику, као што то чине данас многи. Напросто, аутор се определио да напише књигу у контексту православне антропологије и технологије и укаже на различите начине употребе вештачке интелигенције. Отац Аристарх Грекас дефинише појам интелигенције, вештачке интелигенције, поља употребе, дилеме у оквиру етичких питања. Велике су дилеме како обезбедити да учинак вештачке интелигенције буде антропоцентричан, не угрожавајући достојанство човека на било који начин, истакао је професор Здравко Јовановић.

Јереј Стефан Јовановић, докторант на Православном богословском факултету, који се у свом истраживачком раду бави темом виртуелног, додао је да вештачка интелигенција представља врхунски продукт технолошког друштва у којем живимо:

- Потребно је упознавање са начином на који она функционише, како би могло да дође до њене демистификације и нестанка ирационалног страха. Професор Грекас износи православни поглед на човека као „двојако“ биће – у телу и души, као и на човека у смислу његовог нарочитог места у свету и односа са Богом, чиме указује на суштинско разликовање између вештачке интелигенције и човека и његове интелигенције. Ово се најбоље очитује на разлици у есхатологији трансхуманизма и православне есхатологије: док једна не може да изађе из оквира створеног света, друга спасење види у преображењу целокупног човека силом Божјом.

Садржај
Предговор Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Јеладе г. Јеронима II, 9
Предговор, 11
Предговор српском издању, 13
Скраћенице, 15
Увод, 17

ПРВИ ДЕО

1. Вештачка интелигенција, 23
1.1 Примене вештачке интелигенције, 29
2. Антропоцентрична вештачка интелигенција, 37
2.1 Антропоцентрична етика вештачке интелигенције, 52
3. Вредност деонтолошког етичког кодекса, 55
3.1 Деонтолошки етички кодекси у вези са људским вредностима и људским правима, 65
4. Вештачка интелигенција и управљање, 79
5. Теолошки приступи вештачкој интелигенцији, 85
6. Приступи појмовима спасења и бесмртности кроз употребу вештачке интелигенције, 93
7. „Апокалиптичка” вештачка интелигенција, 101
8. „Цркве” вештачке интелигенције, 111
8.1 Илустративни примери примене вештачке интелигенције за богослужбене потребе, 120
9. Скептичност у вези са злоупотребама и погрешним тумачењима, 125

ДРУГИ ДЕО

Увод, 135
1. Вештачка интелигенција и човек, 137
2. Теолошки приступ човеку, 141
2.1 Човек и психосоматско јединство, 149
2.2 Обожени човек, 157
2.3 Нови човек кроз Исуса Христа, 164
3. Еклисиологија – карактер Православне Цркве, 171
3.1 Црква и човек, 176
3.2 Богослужбена и светотајинска димензија Цркве, 184
4. Православна хришћанска етика, 193
4.1 Вредност љубави, 203
5. Вештачка интелигенција и Православна антропологија, 209
5.1 Стадијуми православне антропологије, 211
5.1.1 Приповести из Књиге Постања, 211
5.1.2 Нови човек кроз Исуса Христа, 215
5.1.3 Педесетница као дан рођења Цркве, 217
5.1.4 Обожени човек, 220
5.1.5 Васкрсење, 222
5.2 Основне антрополошке тенденције у контексту употребе вештачке интелигенције, 225
5.2.1 Приступи појмовима спасења и бесмртности у контексту употребе вештачке интелигенције, 227
5.2.2 Антрополошка запажања, 231
6. Сотириолошки приступ у Православној теологији, 235
7. Православна „апокалиптичка” теологија, 247
7.1 Созерцање као лично откривење, 261

Вредновања – закључци, 267
Биографија аутора, 285
Библиографија, 289